Источник

Стр 346

Вр. 22

народ јудејски са невјерја и нечистоће своје потиасти под јарам туђинеки (Јерем. 25, 1—12; 46, 28), а пророк Осија са свим отворено веди, да ће народ јудејски, са невјерства свога Богу, дуго времена остати без цара и без књаза и без жртве и ступа, и без опдећка и ликова (Осија, 3, 4). Прорицања пророка фактично су се и збила. Синови Израиља робоваше Вавилонцима, Перзијанима и Грцима, и свима овима су они данак плаћали (I. Јездра, 7, 24). х ) Са беза^оња њихова казнио их је Бог и поново, предавгаи их јарму римском, који су они морали трпељиво сносити и ћесару римском данак плаћати. Устајати и бунити се против плаћања тога данка, значило би устајати пе само против власти ћесара, но и против самога Бога, који их је и предао у власт Римљанима. Но фарисејски ученици за основу свога питања Христу, узеше лажан назор јудејског народа на његово полнтнчко стање, којим се и користише као сигурним среством за погубљење Господа. Јудеји, који су некад били народ самосталап и имали теократичко царство, коме је Бог цар био, те сада, изгубивши ту самосталност и нашакши се у политичкој зависносги Римљана, не хтјеше признавати над собом никаква туђег господства и ропства, сматрајући да су само Богу подложни. Политичка несамосгалност бољела их је јако, ропство им је мрско било, а особито су омрзди на данак, пјто су га на главу плаћали (тако звана главарина). Они признаваху за законито само онај данак, шко га је дужан био сваки двадесетогодигањи Јевреј плаћати као откуи за душу своју (Хбтра хтјс фиуЈјЈ) а којим се данком храм издржавао (Излаз. 30, 11—16; 4. Цар. 12, 4). 2 ) Римљани су, по мигаљењу њихову, незаконито и насидно, у корист Ћесару, главарину купили, које и самом Богу мора бити непогодно. Бенгел вели: „Говоре, треба ли (гегбтс) Р Изузев оно, гато се Богу даје." 3 ) Јевреји су свагда готови били устајати против купљења тога данка и они су се фактично и бунили. Тако су на пр. савременици Спаситељеви: Јуда Галидејац и Фарисеј Садок, побунили народ против римског сенатора Квиринија, кога је римски император посдао, да учини попис над имањем јеврејским и уједно да покупи онај новац, који је иза Архелаја остао непокупљен. Јуда и Садок говорили су народу, да попис иметка повдачи за собом јавно ропство и да је дужност сваког правог Јевреја, де се лати оружја у обрану права и слободе своје, те свргне са себе мрски јарам римски, јер ће им и Бог само тада помоћи, ако се они сами о себи буду бринули. 4 ) Такав бунџија,

') Јосиф Флавије: Ап&јц. 10, 6, 1; 11, 5, 2; 8, 3.

2 ) Римски император Тит дозволио је купљење тога даика у Форми неке привилегије. Јосиф Флавије: Ап^и. 6, 0, 2.

3 ) СЈиотеп. ра^. 139.

4 ) Јосиф Флавије: АиУди. 18. 61.