Источник

Бр. 22

источник

Стр. 345

Одговор Господа нашег Исуса Христа на лукаво и иодмукло иитање Фарисеја о илаћашу данка Кесару, (Мат. 22, 15—22; Марк, 12, 13-17; Лук. 20, 20—26.) (Настанак.) У 64-ој години до Христа и његове ере бјеше Јудеја под Римљанииа и Јудеји су морали римским императорима данак плаћати. О том данку и питају овдје сада ученици фарисејски Господа. КаЕаарс у оригиналну тексту стоји без часгице, те конзеквентно томе, тиче се не само тога владајућег ћесара (Тиверија), него се та ријеч односи на све у опште римске императоре. Блажени Јероним вели, да под Цезаром не ваља разумјети Августа, већ његовог нашљедника и посинка Тиверија, за чијег је владања Христос и страдао, а треба уједно још и то имати на уму, да се сви римски цареви од Каја Цезара називаху Цезарима. 1 ) ,,Гле, колико је лукавство њихово", говори св. Златоуст поводом учињеног питања Христу, „не веле: реци нам, да ли је добро, да ли је корисно, да ли је законито, већ му веле: кажи нам, шта мислиш ти?" Ј ) И фактично у ријечима: шта мислиш т и, садржи се све лукавство фарисејско и управо је у тим ријечима све тежиште њиховог подмуклог питања. Да су они о узимању данка са стране римских управника беспристрано судили, клонећи се свих лажних назора и погледа, без сумње би дошли до тога закњучка, да је плаћање данка господару своме у свом реду и законито. Нигдје се у закону Мојсијеву не вели, да не треба данак плаћати, него напротив, да је плаћање законом опредијељено, а то потврђује и сама историја народа јеврејског. Не признавајући легалност плаћању данка туђим владарима. Јевреји се, у оправдање тога свога мишљења, позивају на ријечи Господа Бога: Само опога иостави себи за цара, којега избсре Го■ саод Бог твој; између браЛе своје иосшави цара себи, а немој шставиши иад собом (за цара) човјека туђина, који нпје браш твој (Поновљени закони 17, 15), но те ријечп не искључују ту могућност, да и ту^ин може над Израиљћанима господовати и владати. Прави је смисао тих ријечи тај, да се њима забрањује, да сами од своје воље туђина за цара бирају, дочим је Богу могуће за казну ту^ој их власти потчннпти. Пророци су јасно и разумљиво тумачили народу јудејском прави, истинити поглед на туђинско господство: они су прорицали, да ће ') СогатепГ, ра^. 54. 2 ) Орр. ес1. МопМаисоп, (от. 7, ра§-. 687.