Источник

Бр. 24

ИСТОЧНИК

Стр. 371

Препоручујем вам, да исту светињу постојано храните у срцу и уму вашем, да једног часа не сметнете, не пренебрегнете. Препоручићу вам још и ово: заборавити ни счетиути нећете значај и светињу данашњег спасоносиог нам ваплоћења Христовог, ако се будете владали ио законима и прописима свете нам цркве правосла :не. У светој цркки православној чувају се плодови спасоносног ваплоћења Христовог, ко је њезин пј)ави син, ко тачно и с љубављу извршује њезине прописе и ко се ње тврдо држи, тај ће се спасти и достати ће се славе Божје. Изван цркве православне не може се нико спасти. Коме није света црква православна — мати, томе није ни Бог — отац. Сам је Господ Исус казао, да је он с црквом увијек и не могу јој одољети ни паклена врата. У својој светој цркви православној пружа Он сва срества ономе, који жели спасти се. За то, у Господу браћо моја, похађајте свете храмове, домове Божје. Слушајто слово Господње и по њему се владајте. Утвр^ујте у вјери и страху Господњем ваше млађе. Поштујте свештенство, не само као обичне људе, него као посреднике између Бога и вас, они се старају и руководе спасењем вашим. Завршујући ово неколико ријечи, које вам стављам на срце, да о њима добро промислите и усвојите их топлом љубави, каквом вам их упућујем, још једном препоручујем вам осветите светињом данашњег ваплоћења Христовог ум и мисли, душу и срце ваше, чувајте је и храните је постојано у уму и срцу вашем, утврдите се у љубави и оданости светој вјери и цркви православној, па ћете се достојним показати данашње неизмјерне милости Божје и бићете прави синови Оца нашег, који је на небесима и излиће на вас и на домове ваше изобилно свој благослов, што вам желим од свега срца. На дап сви)етлог рођеља Хрпстова 1898.

БЗБАППЧНО . Одговор Господа нашег Исуса Христа на лукаво и иодмукло питање Фарисеја о плаћању данка Кесару. (Мат. 22, 15—22; Марк, 12, 13—17; Лук. 20, 20—26.) (Свршетак.) И тако непријатељи Христови, дошавши њему са монетом у руци, сами себи, у погледу данка ћесару, одговора дадоше. Св. Јован Златоуст вели: „Када му они монету показаше. Он им њиховим рођеним устима одговара и даје им на знање, да су ћесару дужни данак