Источник

Стр. 372 ИСТОЧНИК Бр. 24

плаћати; — у том се и састојала ЕБеготза сјајна, торжаствена побједа над њима." 1 ) Но Спасите.љ се не задовољава само тиме: Он и да.ље иде, доказујући им, да плаћање данка ћесару ни најмање се не противи потчињености и служењу њихову Богу, ни најмање их не одпраћа да испуњавају дужност своју и према Њему. како су то Јудоји мислили. А Богу Божје (ш хоО 0еоО тф 0гф, — Мт. 22, 21; Мр. 12, 17; Лк. 20, 25,) вели Христос. Под рјечју тос тоО 0еоО многи тумачи хоће' да разуму храмовни данак, а неки опет (на пр. Ебрард) — покајање» које је Господ хтио да потстакне у народу јеврејском потчињеношћу њиховом туђем господарству 2 ). Но природније је под том ријечи разумјети све оно, што је јеврејски народ дулсан био давати Богу, као своме господару, како у религијозном, тако и у моралном и грађанском погледу. Као што ријеч тх Кассгаро; означава не само плаћање данка, него и испуњавање свега, гато су Јевреји дужни чинити ћесару своме, као законитом свом господару земаљском, исто тако и ријеч т« тоО 0еоО означава све оно, гато су они дужни према Богу чинити. И једна и друга дужност потпупо су се испуњавати могле, једна другу никако не искључује. Ћесару, као земље господару, дужни су били Јевреји покоравати се, испуњавајући и поштујући државне законе његове. А Богу, цару небесном, дужни су били давати, по ријечима Јефт. Зигабена, ..уважење и испуњавање заповједи Шегових 3 )." Он, као дух, тражи себи духовног поштовања (Јов. 4, 23—-24) и молитве, тражи од човјека, кога је по образу и подобију Своме створио, (Пост. 1, 26,) оданости срдачне, истините, тражи да га љуби човјек свом душом својом, своге мисли својом (Мат. 22, 37,) јећ му је човјек дужан то чинити 4 ). Такав божански мудар одговор, дао је Господ на питање противника Својих. Он, не само, да их њиме разоружава, но уједно и једном за свагда установљује хришћанско учење о покорности грађанским властима, — учење, које су још јасније изнијели и протумачили апостоли ГБегови. Они су наиме учили, да је државна власт Самим Богом установљена, те према томе они, који се тој власти противе, самој се установи Божјој противе и тиме осуду на себе навлаче. Јер покоравати се власти ваља не из страха од казне, но штј то и савјест захтијева. За цара и власти његове свако је дужан Богу мо-

Орр. е<1. Маи1;Гапсоп. ра§\ 688.

2 ) Меуег. стр. 449.

3 ) Толков. на еванг. Мат. стр. 329.

4 ) ОЈбћаизеп, I. стр. 811; Еразмо Ротердамски говори: Ке^МНе^Ниг Саезап, бнцпс! ас! Саевапб ејиз регИпе!;. №е ^ие ешт ћос теа геГег!;, ^иМ ех1 ^ап1; ћијив титИ рппсјрее. Сае1 ;етт Ши^. та^з а<1 гет регНпе*, и!; гесШаИб Оео, <{ио(1 ИН с1е1зе1;18. А§-по8С11;е ННив јта^тет ехрге88ат т ,111111118 уеа1:г18, л^побсНе Ши1ит ИНив е! т8спр1;шпет. То1ив ахигцив ПН (1еће1;иг, пес аШ 8егу1ге (1еће1;, ({иат е1 ^ш сапЛ1Л14 е* согриз е1;аттат. Рагарћга818 N. Тез1;ат, Наппоуег. 1668. ра^. 267.