Источник

Стр. 374

ИСТОЧНИК

Бр. 24

Нешто о Лип /Бу и Ступљу — српско-православним манастирима у Босни. У шематизмима Дабро-босанске митрополије за год. 1882. и 83. описани су многи манастири исте митрополије, а међу њима п манастир Липл>е. А о манастиру Ступљу нема ни спомена. Бавећи се прошлога љета у манастиру Ораховици (у Славонији), нашао сам у књпжици његовој три књиге из манастира Ступља, а једну из манастира Липља, што-но их калу^ери из манастира Ступља, бјегајући испред обијести турске, пренијеше у Ораховицу. У тим књигама нађох неке записе, који нам по нешто судбу тих манастира расвјетљују. Добро ће бити, ако из тих записа важнија мјеста саопштимо, јер ћемо о Липљу и Ступљу по сад више ззати, но гато до сад знасмо. Ево, гато дознајемо из њих: 1) Љшље је славило Ваведеније. 0 томе нас увјерава запис на србуљском псалтиру, који гласи: 0^1 хјгалктмјљ /ионастирд липка Х?л,и к ћ в е д н Т л. 2) Манастир Ступље славио је св. архистратига Михајила (8. новембра). Дознајемо то из овог записа на србуљском типику: ОТе аисано вт^ л-кто ^рл-5 ктј . -иондгтТру стго ар^ТстрдтТига /ии^лила зоко/ик ст8пд.... 3) Липље и Ступље запалише под конзц XVII. вијека Турци. Тада они изгорјеше и опустише сасвим. То се збило послије друге опсаде Беча (1683.) — свакако 1690., или 1691. Послије опустошења њихова, нађе шест калу^ера 1 ) манастира Ступља уточишта у манастиру Ораховици, куд 1691. стигоше, и неколико комада књига из оба манастира собом донијеше. Односни записи о томе гласе овако; а) ... и тогда /иондстир ст 8 пие и липиг сагоре и шпбсти кшнчне (ко= нечно — сасвим) и вд та врб/ижа воека а кезвожни цар т8рски л^иет во .. са запддни/И цесари^ит* леополдш кечкил^. (Запис на панеђирику.) б) (тТл книга л!ондстирл стопка принесесг л^онастирВ рраовици при иг8(И«н8 кгр исли вт*. л'кто к зрч&(7199.~1691.) (Запис на „богородичнику.") 4) Липље се у гореспоменутом србуљском псалтиру назива још и Липланн г к. Ево оволико имадох рећи по записима. А сад још нешто. Љшље и Ступље јамачно лежаху близу један другога. Повода тој сумњи даје ми та околност, што се оба манастира у запису на панеђирику заједно спомињу и што их заједно и у исто вријеме зла судбина постиже. Можда је један другом и мегохом био? Архимандрит Руварац по неком штампаном извору вели, да је Липље лежало у