Источник

Стр. 15

У лијепој старости дочекао је архимандрит Магарашевић ону чашу, која нас ни једног не ће мимоићи. Ослабљен тјелом преселио се у вјечност лицем у очи нове године, да новом године отпочне нови — вјечни зкивот. Покојни архимандрит Ђорђе, члан је старе свештеничке породице, која је српском народу знатних људи дала. Родио се 1824. године у Дивошу у Сријему. Послије свршених гимназијскнх и богословских наука учитељевао је неко вријеме, а за тим га је епископ Шагуна рукоположио у Адашавцима зе ђакона гдје бијаше и учитељ одакле је доцније дошао у Винковце. 1859. год. по дозволи патријарха Рајачића рукоположио га је епископ Арсеније Стојковић за презвитера, и тада би постављен за пароха у Бјелом Брду (код Осијека), гдје је и обудовио. С ове парохије буде премјештен на парохију Сурчин код Земуна, и тога је времена учинио знатан прилог (400 фор.) фонду срп. вел. гимназије у Срем Карловцима. Као парох Сурчинс.ки постављен је био и за члана присједника архидијецезалне консисторије Карловачке, у ком је својству остао све до 1882. године, кад је Превишњим рјешењем наименован за правог члана АЕ и М. консисторије Дабро-босанске. Кад блаженоупокојени Николајевић постаде Митрополитом Дабро-босанским онда и Магарашевић заузе мјесто у консисторији првога члана и потпредсједника. Године 1887. буде произведен за архимандрита ман. Шишатовца од блаженопочившег патријарха Германа Анђелића, и као архимандрит и потпредсједник консисторије Дабро-босанске остао је до његовог умировљења, које је слиједило концем 1896. годУ име признања за његов рад одликован је орденом жељезне круне Ш. степена, и онда кад је одлазио у трајно стање мира, подарена му је потпуна мировина (цијела плата), но коју је само двије године уживао. Покојник је у круговима у које је долазио својом љубазношћу задобијао поштонање и уважење, те му је и иошљедна почаст у лијепом спроводу до вјечне куће указана. Свештенство и грађанство у Сл. Броду, без разлике вјере, као и лијеп број часника војничке посаде, изасланик Дабро-босанске консисторије, школска младеж са наставницима испратише покојника до гробља. На опијелу опростио се са покојником преч. госп. Симеон Кајгановић мјесни парох изнесавши у кратким потезима живот и рад његов, а на гробљу у име АЕМ консисторије и свештенства Дабро-босанског опростио се изасланик консиеторије преч. госп. Симеон Поповић парох из Босанског Брода, и тиме се ова тужна свечаност завршила. Још један брат остави своју браћу и оде свом небесном Оцу! Господе, прими га у царство Твоје и даруј му рајско насеље! К"кчна<л па/идтк! Званични огласи. Српско-православна АЕМ. Консисторија Дабро-босанска. Број 3494 ех 1898. " РвФ. I. број 1388 ЕДИКТ. На молбу Евдокије Егерер, рођене Костић у Сарајеву, расписује се едикт и позива њезин законити супруг Леон Егерер, родом из Вјеличка у Галицији, који је незнано у свијет отишао, да се у року од три мјесеца, рачунајући од дана првог уврштења овог едикта у зва-