Источник

источник

Вр. 2

ј ој је олтар био право у исток окренут, што се види по ступцу од ча^не трапезе, који је до лани био усађен и на коме постоји рупа, гдје су св. мошти полагате. Покрај ступца лежи часна трапеза, на којој је дивно урезано оно мјесто, које је било на ступац наслоњено. Црква је била дуга: 10 т. а широка 6.30 т. часна трапеза је дуга: 93 ст. а широка : 60 ст.\ ступац је дуг 1.16 т , Зид је црквени био доста дебео а олтар није био од цркве одијел-ен. Сад постоје само два реда зида а оно је све дигнуто 1886. год. у цесту, која је таман поред црквине направљена. И ово што је остало, дигнуто би било и у цесту узидато, те би се о овој црквини и у народу успомена изгубила, да овдашњи народ не стаде на пут, да се више камен не диже са црквине, и тако би ово, што сада постоји поштеђено. Народно предање тврди, да је зидана за времена Стевана Дечанскога. Кад је и како срушена, о томе народ не зна ништа причати. 0 овој црквини ја рекох онолико, колико чух и знадох, а сада препуштам вјештијем перу, нека то боље разјасни. Одавно се појавила жеља код овдашњега српског православног народа, да се подигне црква у Надинићима, али се увијек појављиваше неке потешкоће, које ствар само у жељи оставише. Године 1895. на Тројичин-дан позове мјесни свештеник са двери у домрчкој цркви народ, да се почне градити црква у Надинићима, разјаснивши народу, да је велика штета, што дјеца, која полазе школу надинићку не могу долазити и у цркву, јер су Домрке од Надинића 2 сата далеко. Послије службе истога дана сав народ пристане да се гради црква у Надинићима, те се за то изабере одбор, који ће купити добровољне прилоге и о томе бригу водити. Други дан почну се купити прилози по истоме селу, послије по оближњијем селима и по цијелом котару. Прилози бијаху највише у житу и хајвану а највише достизаху до 40 фор. Пошто не бијаше никаква материјала за градњу прибављено, то одбор ријеши, да се црква почне градити тек у прољеће 1896. год. а у исто доба преда молбу Митрополији и земаљској влади за дозволу грађења. Приликом одређивања мјеста, гдје да се црква подигне, бијаше велика несугласицч, јер један дио и то мањи бијаше тога мнијења, да се црква подигне на старој црквини; други дио то не одобраваше, тер стара црква бијаше као што рекох у долини, те ови и превладаше. Преко зиме 1896. год. народ доћера пржину и дрва за креч, те се спржи кречана у близини гдје ће црква бити. На Видов-дан се скупи народ и закопа цркви темељ, а на Сабор дванаест Апостола по наредби високопреосвештенога г. Митрополита освешта темељни камен пречасни прото Петар Поповић и пароси: В. Вишњевац и Тома Братић. Уз многи напор би црква готова 5. новембра 1896. год,, али пошто та јесен бијаше веома кишовита, то, нешто киша а нешто тежина крова и ћемера, покварише зид. Нешто то а нешто неродна година примораше одбор те предаде молбу на окружну област да може купити добровољне прилоге по Херцеговини, а прије тога узајми у општине мостарске 1200 фор. Пошто дође дозвола пошаље одбор Стева Вишњевца и Јовицу Божовића у Невесиње, те кад се овгг врате, предају у тефтеру 80 товара уписана жита. У мјесто Јовице Божовића, који немогаше због својих домаћијех послова и даље купити добровољне прилоге. одбор пошаље Нлију Вуцу те са Стевом Вишњевцем обиђе цијелу Херцеговину. Ношто година бијаше слабо родила, то се и народ веома слабо одазове, тако, да је Невесиње само претегло цијелу Херцеговину у прилагању. Слаб одзив народа, приморају одбор, те преда молбу на зем владу, да може купити прилоге и по Босни. Добивши дозволу пошаље