Источник

Бр. 2 ИСТОЧНИК Стр. 25

— могу да говоре очима вјерујуће душе то исто, што и жива ријеч предаје слуху. Поред свега овога будите послушни претпостављеним властима и вјерни поданици свијетломе султану, нашем господару, „ не само из страха него и ш с.авјести а (Рим. ШХ., б), јер се онп брпну око нашег унапређења, поретка, мира, спокојства и реда. На славама, свадбама, зборовима и другим свечаним прпликама веселите се и пјевајте по вашем мјесном обичају, али вазда у границама српске озбиљности и поноса, тако, да вам кроз пјесму. пгру, весеље и ппће, прође образ неокаљан, српска част не нарушена, српска свијест и православни хришћански морал неоскврњен. А сада, на завршетку овога мога поздрава, зкелим вам да напредујете и учвршћујете се у хришћанским врлинама, да међу вама царује: љубав, слога и мир, да будете добри и прави Срби, да напредујете у вашим добрим предузецима и занимањима, да будете чили и мили сваком брату, срећни и здрави, те да овс и остале свечане и радосне наше хришћанске православне празнике још много и много година здраво и весело срећно дочекујете н празнујете! Благословеније Господње нека буде на вас, кнгдд нин-б и пришо н ко к^кн К^КОКТ,. ЛлШНЧ! ! Послије ове бесједе, која је од народа веома пажљиво саслушана, јер је високопречасни госп. X. Теофило познат као особит и веома примамљив говорник — кренула се из цркве свечана литија на ријеку Лим, коју је тамо дочекала упарађена турска и аустријска војска, одавајући јој војничке почасти. При водоосвећењу извјесне важне узгласе аустријска војска поздрављала је пушчаним мецима а турска војничкпм знацима почасти, Пошто је вода освећена и на све четири стране крстом благословљено, а водом овропљено, високопречасни господин Хаџи Теофило испео се на спремљено узвпшено постоље и веома живо, ватрено, дирљиво изговориз лијепу бесједу. 1 ) Послије овога бесједник је отишао и захвалио се команданту аустријске војске на учињеној пажњи и почасти нашој религијозној свечаности, а мјесни намјесник са предсједником опшгине то је учинио команданту турске војске. ' Н. Ј ) Ову лијепу бесједу због њеног одношаја на локалне прилике и малог простора овог листа не доносимо. Ур.

Градња и освећење срп.-правосл. цркве у селу Надинићпма, гатачког протопрезвитерата.*) У дно гатачкога поља лежи сеоце Надинићи у коме има 25 кућа правоглавнијех. То сеоце спада по своме положају у најљепша села у Гацку. Један дио од њега зове се: „Јелице" и ту постоји једна стара рушевина, коју народ зове: „црквина". Ова је црквина у једној долини, а све су старинске цркве грађене по бреговима, те неки сумњају да је то и била црква, већ да народ ту рушевину онако зове „црквином", пошто не зна, шта је друго ту било подигнуто. Да је црква била и то баш православна н у виду лађе о томе не може бити сумње, јер *) Овај опио доцно примиомо, те вбог тога не могосмо га раније донијети. Ур.