Источник

Стр. 22

ИСТОЧНИК

Бр. 2

ирости, који не знају дволичити са евојом савјести. Истина, и дуван је Богом створен; у њему самом, као и у сваком другом створењу Божјем, нема мане; но мана је — у грјешној страсти, у томе, што ти употребљујеш на зло Божју твар, правиш себи од њега идола, лијепиш се уз њега толико, и р а д и Б о г а не ћеш да одбациш своју навику — ето у тому је гријех! „Није ли страсно", говори свети Филарет, „да су сами људи пронашли глат, такове врсти, за коју природа није знала, и храну новога рода, о којој природа није ни мислила; научили се и постали робовима само неприродне пожуде и тијем умножили број скојих потреба?..." Говоре: многи пуше. Но морају ли паметни људи да слијепо приме обичај, који примише други без размишљања? Рећи ћеш: предмет је од мале важности, није вриједан толике пажње. Е па за што се ти не одрекнеш тако маловажнога предмета, већ се прилијепио уз њега и држшп га се као пијан плота, шта више хоћеш, да други не осу^ују ту страст због тебе и твоје користи ? А саблажњавати ближњега пушењем — зар је то дјело мале важности? Сјети се, што је рекао Христос: „Т е ш к о оном ч овјеку, кроз којега долази саблазан. (Мат. 18, 7.) А саблазан јест, и то не једна... Саблажњавају се они простаци, који држе да је гријех пушење, па осуђују тебе; саблажњавају се дјеца и младићи и почињу подражанати теби ... Да, на ту се траву привикну пушачи већим дијелом још у дјетињству, у младости. Ко се не научи у младости, тај ће ријетко почети пушити у старости . . . Младић хоће да буде већи, он види, да старији пуше, па и он куша тога зеља Ето ти навике за цпо живот ... Ах, младости, младости! Како си неискусна, како си лакомислена! Дјецо! Младићи! Српчићи мали! Узданицо српска! Немојте никада покушавати пушити! Ви ћете за тијем цијелога живота држати да сте срећни, што се нијесте научили у дјетињству на ту траву. А ви, љубитељи гадне траве, одбаците своју гадну навику ! Знам, да вам није то лако, али не уздајте се у себе! Призовете Бога у помоћ, и ради Бога од један пут неизоставно од ј е д а н п у т — пресијеците то зло! Тешко ће бити, али не ће бити за дуго: недјељу двије, који мјесец, па ћете сами осјетити, да вам се снага обнавља, груди дишу слободније, постајете духом бодрији ... Бог вам био у помоћи, браћо моја! Без борбе није Хришћанин — војник, а ми смо сви дужни војевати са својима страстима у име Христово. Царство Божје не добива се бадава, већ се прима са нуждом.