Источник

Бр. 2

ИСТОЧНИК

Стр, 23

Богојављење у Пријепољу. (Допис.) И досад је Богојављење свечано прослављано у Пријепољу, али је ове године издвојило. За ово се има благодарити, високопречасном госиодину Хаџи Теофилу Стевановићу из Орбије,*) који је нарочито позван од побонсних Пријепољчана тог дана свечано служио у Пријепољској цркви и на Лиму воду осветио. Послије слузкбе Божје, високопречасни господин, крстоносни игуман, Хаџи Теофило, изговорио је живо и веома убједљивим тоном, ову бесједу : Љубазна браИо, Кад је Христос Спаситељ пошиљао Своје ученике у свијет да проповиједају Његову свету науку, између осталих Својих заповијести и наредаба, које им је давао, казао им је још и ово : „ В ћ онк-ж( лш,! до.ик книдггг, трк^! гллголнтс /Инр -к до/иУ (Лука X. 5.). Кад је вољи Божјој тако угодно било, а вашој побожности и љубави драго, да сте ме позвали на данашњу општу заједничку вашу молитву, то и ја, налазећи се у чину апостолскоме, дошавши први пут у овај св. дом на молитву, чиме би другим могао отпочети свој говор с вама и којим би ријечима могао вас поздравити ако не тнм истим светпм поздравом „/Иирч кд/иђ !", којим је Спаситељ заповиједао Апостолима, да поздрављају: сваки град, свако село и сваки дом у који уђу (Мат. X. 11.—12.) И тако, дакле, мир св. дому овоме! Мир граду овоме! Мир свима вама становнидима овога града! Но може се неко упитати: загато је Спаситељ употребио за поздрав, баш тај израз „Мир вам!" а није узео неки други, или као данас н. пр. добро јутро, добар дан, добро вече, помози Бог и т. под,? За то, љубазни моји, што је мир најпречп, најмилији и најдрагоцјенији за свакога. — Кад је мир у држави и друштву, онда је свако благостање, онда се трговина развија, земљорадња успјева, вјера јача, побожност учвршћује, школе и наука напредују, вјештине усавршавају и свако добро и благослов Божји изобилно излива. Па за то се и св. црква сваки дан моли: „о мнук киго /иирд . . . кр(/И!Н!^"к /инрни^-к" (Вел. јектенија),;т. ј. да буде мир тишина и спокојство у цијеломе свијету. За то су и небеске силе поздравиле долазак Спаситељев на земљу небеском пјесмом: „Нека је слава Богу на висини, и нек|а је мир на земљи, а међу људима слога и љубав." (Лука П. 14.) Али, осим овога мира, има још један мир, а то је мир духовни. А мир духовни је онда, кад је човјек у миру с Богом, т. ј. ј кад живи тако, да Бога не вријеђа и против његових заповијести не Гј >ијеши. Да је и овај мпр важан за човјека, показује то, што се св. црква и за њега свакодневно моли: „о (шшн^.тп* лтук и (Вел. јектеније) т. ј. да нам Господ ниспошље горњи, небесни мир, тишину и спокојство, као што је на небу. А то ће рећи, да не буде међу нама злобе ни зависти, пакости ни мржње, као што све то нема у царству небеском, те да у потпуном смислу буде воља ^ожја и на земљи као и на небу. — Даље, мир је духовни, кад је човјек миран са самим собом, са својом еавјешћу, кад га савјест ни за што не мучи *) То је писац познатог дјела „Познавање цркве или О бредо сл о в љ е* и „Великопосне и васкршње свечаности у Јерусалиму" које је „Б. X. Источник" прештампао у својој 2, 3, 4, 5 и 6 свесци, од 1895. год. ДОПИСНИЕ.