Источник

Бр. 3

источник

Стр, 43

ропству, у робовању гријеху и ђаволу. Сам Гоопод казао је у свом Јеванђељу : Сваки који чини гријех, роб је гријеху (Јов. 8, 34). И ти заробљеници — нераскајани грјешници достојни су жалости велике. Непријатељ — ђаво, руга се над њиховим душама, удаљава их од Бога и града небеснога и води их по путе • вима опасним. И ко је од нас чист од гријеха? Од онога времена, како сагријешише прародитељи наши и лишише се рајскога блаженства, гријех уђе у човјека, као опасна зараза, рашири се по свем свијету, — и сав свијет постаде за човјека земљом туђом и теретном, долином плача и жалости. Истина, Исус Христос Својим на крсту страдањима и смрћу умртвп Адамов гријех, разруши царетво гријеха и ђавола и извојева нам небесни рај ; но заразу гријеха ми носимо у свом срцу, хотимице и нехотице гријешимо. постајемо робовима гријеха и ђавола и сами себи заграђујемо пут у отаџбину небесну. И је ли могуће да не жалимо, је ли могуће да не плачемо, видећи себе у тако заразном и несносном ропству? Но вратимо се опет к заробљеним Јудејцима и чујмо им пјесму тугованку. Нл ве(ж'|'и\' г |4. посрЈд-кег«) ит-ксихолгк и>ргднк1 нашд. Аки> та<ии' копросишд нм, пл-ћншТи нас"к и) слокегкхт*. п-кснеи, и кедшУи наск ш п'кнТи: коспоите налп* шт г к П"кснж сТич1ски\"К. У радосним приликама и елучајевима Јудејци, већином употребљаваху харфе, уз које су пјевали свештене пјесме; но будући у ропству. вјешали су харфе своје о дрвета, која су расла на обалама вавилонских ријека, чиме су показивали, да је за њих боље плакати, него ли радовати се. Међу тим, као робове, тјерали су их да им пјевају уз харфе, као што су пјевали у свом Јерусалиму свјештене пјесме и прослављали Бога. Тужни заробљеници одговарају"- клки> коспошт* п-кснк Господнк* n4 землн ч8ждеи ? Међу народом невјерним и разузданим, у невољи љутој својој, нијесу били кадри радовати се. Све њихове радости биле су помрачене жалошћу о својој отаџбини. Ногледајмо сад и на себе саме. Предавши се гријеху и таштини свјетској, можемо ли и ми дати доСтојну хв-алу своме Творцу и радовати се духовном радошћу? Као Нзегове твари, чуваним Нзеговим промислом, ми смо дужни, свакако на сваком мјесту прослављати Нзегову величину; али сазнавајући своју недостојност и немоћи своје, ми можемо и дужни смо говорити са заробљеним Јудејцима: како ћемо пјевати, тужни робови гријеха, пјесму Господњу на земљи туђој — у свијету распуштеном, који у злу лежи (1. Јов. 5, 19)? Могуће ли је да се радујемо радошћу небесном, кад гријесима својим приправљамо себи вјечни плач, вјечна мучења у паклу? Као заробљеницима гријеха, предстоји нам прво и прво даоплакујемо гријехе своје и свагда свим срцем да желимо достигнути своју небесну отаџбину. Слично заробљеним Јудејцима дужни смо и ми говорити: „ако заборавим тебе Јерусалиме небесни, нека ме заборави десница моја. Нека пријоне језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима, царетва небеснога, сврх весеља свога." Не тежимо срцем својим грјешноме свијету и његовим грјешним дјелима ! Боље плачимо за рајем небесним и кајмо се за гријехе своје, да нас утјеши Гоепод утјехом небесном! (Мат. 5, 4). Но/ИАНИ Господи, СК1НК1 еди !/иск1а кт* Д6НК ир$СЛЛИ/ИД ГЛДГ0ЛНЗШ.К1А: истош,аите, истопЈ,аптЕ до шспокјнТм егш. У тим ријечима св. пророка Давпда говори се о томе, да су непријатељи Јудејаца — Едомљани савјетовали Вавилоњанима, да раскопају град Јерусалим до темеља и народ у ропство да одведу. Бавилоњани су тако и учинили. Јерусалим су раскопали, а Јудејце у ропство — у Вавилод одвели.