Источник

Стр. Зв

ИСТОЧНИК

робови таштине и непотребне борбе. Трећи су оиет изгубили сасвим сваку наду, те се предају песимизму, проповиједајући ЂаесНит у^ае, досадност, ништавило живота. И само мањина људи са већом или мањом жељом, дубљином осјећаја и јасноћом самосвијести желе, осјећају и предвиђају, како се приближује царство Христово, настањује правда Његова и обнавља сва васељена. Одношај наш према свијету спољагањем по в-кр-к, нада на будућу славу, жалење и милосрдно поступање с невољним саучесницима нашим у овом ништавном, пропадљивом свијету — јесте управо провиједање Јеван^еља кезслокеснои твари. С руског Жарко.

Религијозно-морални листићи. Намијењено православној српској младежи и сваком Хришћанину. Превео и попунио: Јован Нетровић, евештеник-катихета и професор у Загребу. Не осуђуј сироту, већ јој удијели. Тужно Ј9 и жалосно слушати говоре против гостопримства и доброчинства. Добар је и премилостив Господ према онима, који, из љубави према ближњему, примају странце, дијеле убогима, помажу несретнима од сваке руке; и напротив, праведан је Господ и строго кара људе немилосрдне. Истина, под видом убогих често се крију скитнице и љенивци, које не треба помагати. Али шта да се ради у оном случају, кад не можеш тачио знати, да ли је онај, који проси од тебе милостињу: прави сиромах или је скитница — досадни? Та и не гријешећи гријешиш, ако прогониш од себе сиромаха без свакога разбора, нарочито кад га видиш први пут, па не знаш какав је он човјек ? Ево шта ми је приповиједао један поштени старац умировљени часник, кад се заметну говор о сличним проситељима. „Годпно 1821. живио сам на допусту код својих рођака у Петрограду. Једном шећући се по Петрограду, сретох мог знанца, такођер часника на допусту. Пођемо заједно нрема кућици Петра I, гдје се налавила чудотворна икона Спаситељева. На путу прнђе к нама некакав чиновник, који застаде и ронећи сузе мољаше, да му у име Спаситеља дадемо какву потпору, разјашњавајући при томе, да му жена лежи у бабинама, да осим новорођенога има још двоје дјеце, а ме^у тим нити има он, ни жена, а ни дјеца што јести. Смиловавши се се несретнику стадох вадити из џепа лисницу, а друг мој пришапну ми тихо: „Вјеруј ми, да овај нема никакве породице; просто, он жели