Источник

Стр. 40

Бр. 3

обича]у, уз весело и раздрагано расположење и живот под ведрим небом, све то више одавали се религијозном и политичном животу и раду. Љубав ка овоме расла је из дана у дан. У такво вријеме стуиио је на јавност Јован Крститељ. Али он се није појавио на јавним мјестима или на градским капијама. Он се није показао у Јерусалиму, ни на раскршћу, још мање на улазу и у тријему од храма. Апостол остаје пустињак, духом прикован за пустињу, и радо себе назива гласом њезиним. Ко није видио овај комад земље, на ком се Јован Крститељ као пророк појавио тај не може појмити, какав је оштар утисак чинила његова ријеч, како су снажне биле његове слике, како се силно хорио његов глас — као рика лава у пустињи. Пустиња се протеже са обала Мртвога Мора до међа Самарије. На дужину од двадесет миља долази средња ширина од шест километара. Почевши од вршка Кан-ел-амара у дивној величанствености својој личи каквом мору, којега се таласи од Једном у кам претворили; па се подиже постепено у безбројне пруге, одијељене једна од друго ситним долиницама. Овдје — ондје поједина удубљења служе као корито потоцима, који се слијевају са јудејских брегова. На западу уздише се нада све Маслинова Гора. На истоку упија се јорданска долина у оне таласасте контуре, које сликају брегови јудејски и стрми нагиби моавски. Ниједно дрво да видиш у овој пустињи; а танка травица једва се помаха из исисане стијене, у које слојеви од креде одају земљиште, загрнуто вулканском лавом. Ни села — у даљини само према западу, једва се беласа Абу-дис, а на сјеверу Тајива. Дуга. бијела пруга вијуга се пут Маслинове Горе: то је цеста од Јерихона у Јерусалим, којом се вијековима путовало. Мора да је Јован често преко ње прелазио. Тигаина је озбиљна; човјек се осјећа осамљен и узбу^ен у овој нијемој и неутјешној природи, која те због тога све то више потиче на религијозна посматрања. Свијетла боја, управо рећи пламен, трепери на обронцима брегова, који окружују ову пустињу, и свјетлост ова, као у свечану руху, необично. одушевљава. Сви свијетли таласи као да се на том мјесту скупљају у једно, те чине ону јасну свјетлост, која обузима велик дио ме^у небом и земљом, и видику даје чистоту и блијесак. Мјеста имају своја одређења; ово мјесто потпуно је одговарало карактеру пророкову. Јован га је пропутовао унакрст са сјевера ка југу и с истока на запад. Он ходаше по различитим путевима од Енгадске и од обала Мртвога Мора све до Тајиве, од пећине Аин-