Источник

источник

О вјерској поуци младеЉи, која не иде у школу. (Извјештаји из Дабро-босанске епархије.) Окружницом Његовог Високопреосвештенства АЕ и Митрополи га Дабро-босанског господина Николаја од 19. марта 1898., број 854, наређено је свештенству Дабро-босанске епархије, да недјељним и пра;:ничним данима преко љета сваке године од 'Бурђева до Митрова дана прикупља варошку и сеоску младеж, која не иде у школу, и поучава у нравославним молитвама и хришћанскоме моралу (види „Источник и за годину 1898., број 6). Као наставно градиво, у коме би се речена младеж обучавала пропнсано је, према расту и природној развијености младежи, ово: 1. Молитва Госиодња; 2. Вогородице Д/ево; 3. 10 божјих заиовједи; 4. 9 црквених заиовједи; 5. 7 тајни Новога Завјета; 6. Вјерују (Символ вјере; 7. 7 дарова Духа светога; 8. 9 плодова Духа светога; 9. 7 дјелч милости тџлесне; 10. 7 дјела милосши духовне, 11. 7 грјехова смртних; 12. 4 гријеха у небо ваиију&а; 13. 6 гријехова иротив Духа светога; 14. 9 гријехова туђих; и 15. 4 иошљедна (све са нужним објашњењем). Другом пак окружницоа од 22. јуна 1898., број 1863., издано је свештенсгву упутство о начину предавања овог вјеронаучног х'радива („Источник*' за годину 1898., број 13). И на пошљетку трећом окружницом од 26. октобра 1898. год. број 3050, позвани су протоирезвитери и надзиратељи протопрезвитерата, да по подручним парохијама мођу и испитају исту младеж нз иредаване им вјеронауке и да до конца године о томе своје извјештаје поднесу („Источник" за 1898., број 21). Извјештаји, који су према овој пошљедној окружници до сада Дабро-босанској консисторији стигли, у опште су повољни; јер колики је то напредак — када један свештеник из своје парохије сабере по 100 дјеце, која никада школе (а многа ни цркве) видјела нијесу, те када их, рецимо, научи само да се иравилно прекрсте и правилно изговоре: „Во имја Оца и Сина и св. Духа", па их кући опреми са тим знањем, кога прије можда ни њихови родитељи нијесу имали — знаће и осјетиће снаки честити родитељ, а камо ли, када их свештеник научи потребним молитвама и основима хришћанске науке. Неки пак пошли су још и даље, те су обучавали дјецу и у читању и иисању, као што ћемо ниже впдјети; па све је то неизмјерна добпт за вјеру, морал и просвјету младежи, на којој свијет остаје. Постигнуће оваког успјеха није била лака стнар, јер су му на путу етајале силне препрјеке, које јо наше родољубиво свештенство иајприје морало савладати.