Источник

Бр.

Ко познаје сиромаштину и инокоштину нашега народа V Босни> јер данас нема више оних старих задружних кућа, те је и најмање дијете ради господарства потребно код куће; ко познаје растрешеност кућа по нашим селима и села по парохијама тако, да је код нас много парохија, преко којих има 5—6, па и 10 сати; ко зна да у многој нашој парохији не само да нема цркве и парохијскога дома нех\) ни друге подесне и просграније куће, гдје би се већи број младежи ради учења кјеронауке могао сабирати; ко зна брдовитост, а тако и р^аву комуникацију у многим нашим парохијама и т. д. и т. д.; велимо: ко све то зна, тај ће појмити, са каквихм се тешкоћама и незгодама морало борити наше свехптенство у томе своме светоме пастирско-учитељском дјелу, — дјелу поучавања неписмене младежи у вјеронауци, у главним истинама св. православља, у поштењу, владању, српскоме поносу и карактеру. Највећи усххјех у савлађивању тих потешкоћа ххостигнут је у томе, што су свештеници приволили н склонили родитеље дјечије, да дјецу своју разријеше од рада пољскога и чувања стоке и цркви ххх хха вјероучење шаљу. Свештенство је поред осталих парохијских и домаћих послова, вршило своју учитељску дужност понајвише под ведрим небом и на иеколико мјеста у парохији, те је многи свехнтеник не само прописано 1'радиво сврншо, него како рекосмо чак се у том раду и одликовао. Из парохијских и протопрезвитератских извјештаја, које ћемо у овој рубрици редом доносити, видјеће се, како је који од свештеххика појмио своју свештеничко-пастирску дужносг, и како је дани му благодаћу св. Духа „талант" умножио; видјеће се, каква је разлика између оних, који су већи успјех постигли савјесно радеки и тру^ећи се у винограду Господњем, од оних, који су мање улагали труда, да младеж приволе на похађање цркве и слушање вјеронауке. Оваково еравњење било би у исто вријеме за свештенике и мјерило савјесности V њиховом пастирском дјеловању, као и мјерило уважења, колико га поједини свештеник има у својој пастви; јер, колико је којхх, ради своје честитости и свештенпзких врлина више узкивао и ужива ххоштовања, толико су га више његови парохијани, као свога правога ххастира слушали и дјецу му на расположење стављали, те је и могао због тох'а и већи успјех постићи; напротив ономе, који ман.е ужива поштовања и повјерења, а слабије схваћа ову апостолску дужност своју, дакако причињале су се потешкоће несавладљиве, па и не окушавши се на раду, оставља не свршен носао и закопавши талант свој навуче на себе одговорност пред Богом и св. црквом Нзеговом. Но хвала