Источник

Стр. §5

осим тога нова и одлична црта учења њихова била је та, што је оно за све једнако било. То бјеше нова појава у историји васпитања. До доласка Христова, гледало се на науку и знање као на искључиво преиму Кстмо и право више класе, а то с тога, што се само васпитање сматрало за битни дио госиодујућег елемента и чија је управо главна и једина цнљ била, да васпнтаника спреми за коју бнло службу н дужност, или за иолигичку. грађанску илн свештеничку. Доласком Христовпм се све то измијенило. Учење и наука Шегова, као и само искупљење, бјеше за све иодједиако: како за незнабошце, тако и за Јудеје како за робове тако н за слободне Дивна нам се појава преставља у сликама оппјех давно минулих дана, када су богаташи и сироте, племићи и плгбеји, господарн и слуге вазда заједно били, не пазећи ни на какве разлике међу собом. „Погледајте, како они љубе друг друга", кличу удивљени незнабошци, указујући на њихову тијесну и братску дружбу. Крштени у истој крстионици, нахрањени за истом трнезом живота, онн су при истим условима пили и са извора мудрости. Шежна брижљивост аиостола Павла спрам одбјеглЈга слуге Оннсима, како је она преставл,ена у посланици његовој Филимону, служи нам као живн доказ онога стања, какво бјеше у вријеме Аиостолово и у самом почетку Хришћанства. (Наставиће се.)

Религијозно-мора/ши ^шстићи. Намијен.ено православној српској младежи и свакол Хришћанину. Превео и попунио: Јонаи Нетровић, свештеник-катихета и професор у Загребу. Не бој се: Ја сам с тобом! Дога^а се, да мати тјеши своје расплакано чедо и говори му : „Не бој се, ја сам с тобом! Ето тако и милосрдни, човјекољубивн Бог, наш створител,, отац доброте и сваке утјехе, говори свакој души, која се налазн у нскушењима и напастима, која тужи, очајава н бојп се: „Не бој се", говори јој Господ, „Ја сам с тобом! Ја сам твој створите.љ, твој искупитељ, твој спаситељ, помоћник и засгупннк, Ја, Који у руци све држпм ц Коме се све покорава — Ја сам с тобом! - ' Гвче Сион: Остави ме Госаод, и заоорави ме Госиод. Можс ли жена заборавити иород свој, д<1 се пе смилује на чедо ушробв смје? А да би га и заборавила, ја не Лу заборавити тебе (Исај. 49 14—15). Кад иођеш ирвко воде ■ј<1 Ијј бити с шобчм, или иреко ријека, не Ле ше иотоиити; кад иођеш кроз огањ, нвИеш изгорјети и не Ле те иламен оиалити. Јвр сам ја Госиод, Бог твој, светац Израиљев, сиаситељ твој (Исај. 43, 2—3). Тако је Роспод