Источник

Бр. 8

ИСТОЧНИК

Стр. 115

владањем, како то заповпједа богоглаголиви Павле: Свака ду ша да с е покорава властима, к о ј е в л а д а ј у ; ј е р н е м а в л а с т и д а није од Бога, а гато су власти, од Бога су п о ст а в л. ен е." Из наведенога јасио се види, да су „Србобран" и његови једиомишљеници обманути од оних, који су им спремили дотичне неоснокане извјештаје. Но да се отклони и пошљедњи разлог сумњи, изјављујемо, да смо готови изложити у консисторијалној канцеларији оригиналне послаиице Шегове Светости од 15. фебруара 1899., број 551, а „Србобран" или други који лист нека изволи послати своје поузданике амо, да пријеводе с оригиналима сравне и оно, што нађу, објаве својим мандантима Надамо се, да ће се „Србобран" хтјетн користити овом понудом и лнјеиом нриликом, јер смо увјерени, да је њему много стало до тога, да у овом важном спору сазна праву истину и објави је својој љубопитној читалачкој публици. Српско-православна ДЕМ. консисторија Дабро-босанска. Број 1235 ех 1899. V РефГпт, бр. 387. ОкруЉница. Пречасном српско-правосл. парохијском свештенству Дабро-босанске епархије. У свези са овдашњим окружницама од 19. марта и 22. јуна 1898., број 854 н 1863, поново се позива пречасно свештенство ове богоспасајеме епархије, да одмах иза "БурЈјев-дана о. г. отпочне поучавање ваншколске младежи у вјеронауци по већ прописаном прошлогодишњем програму, наставном градиву и пописним обрасцима, које ће обрасце, свештенство у овој години, по примјеру лањских, изрубрицирати, те у њих младеж уписати и дане вјероучења биљежити. Пошто се пак у прошлој години увидјело, да се у свима парохијама, због њихове растрешености, не може обучавање младежи на једном мјесту обављати, то нека дотични свештеник одабере, према пространству своје парохије, више таквих мјеста, на која ће се младеж редом сабирати, т. ј. једне недјеље на једном, а друге на другом крају парохијз, но свакако бол^е је, да се на једном и само у крајњој нужди на два мјеста младеж сабира и обуку прима, јер ће се на тај начин већи усп јех постићи. Гдје се пак, због ма каквих сметња, не могне у прописане недјељне и празничне дане младеж сабирати, то свештеник може по својој увиђавности одредити за то и друге мање свечане дане, које црква истина не празиује, али је народ, уобичајио светковати их, и не радити тешких послова на њих. Нарочито се пак позивају они свештеници, којинрошле године овај посао, због разних оправданихи не оправданих разлога, не могоше преду-