Источник

ДУХОВНИ ЧАСОПИС ЗА ЦРКВЕНО-ИРОСВЈЕТНЕ ИОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. ХШ. Сарајево, 15. маја 1899. Бр. 9. " ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДШ1К: ТЕОДОР ЈУНГИЋ, Г1РОТОЈЕРЕЈ.

Српско-православна АЕМ. консисторија Херцеговачко-захумска.

Број 444, из 1899. РеФерат I. бр. 234. ОкруЉница. Иравославнои српском парохијском свештенству агитронолије Херцеговачкозахумске. Опазпли смо једну врло р |јаву и штетну ману у нашем народу. Та мана састоји се у томе, да се од неког времена почеше множити тако звапн „дивлш бракови", који су против закона и које црква и сгаештепше не могу благословити; или замећу се тужбе и парнице код духовпих и свјетских судова ради прпморавања на брак, ради преваре^ ради обешчашћења, па и криве клетве и слично. Има случајева не ријетких, да момак и дјевојка, кријући по гори и шуми, уговарају брак без знаља и благослова родитељског, без обавјештајп, питања и савјетовања са својим свештеником парохом, да Л11 могу сгслопити заковити брак или не; момак дјевојку краде, силом или преваром отимље, или пак дјевојка сама ускаче, бјежи момку без знања п воље родитељске. Тајно и кријући раде, уговарају брак, задаје једно другом божју вјеру, да не ће преварити, па ииак у више случајева преваре, те отуда се замећу тужбе, потежу се по судовима, те су и штетнп и срамотни.