Источник

Стр. 130

ИСТОЧТШК

Омаловажавају или не поимљу светињу брака, кога је сам наш Спаситељ осветио, и тиме проузрокују и стварају сами себи мјеето живота мирног и задовољног, немирни, несносни, пхтетни исрамотни живот. Има доста случајева, па су и сами родитељи доста криви овоме злу. Више пута исти родитељи пријече својој дјеци склопити брак по слободној им вољи с разлога, који више пута потиче из друштвеног имовног положаја и стања; или пак родитељн сами склапају брак испред своје дјеце, а без њихова знања и питања. Да би се стало на пут овој зарази, која пријети благочестију у народу, одређујемо, да свака прошња дјевојке мора бити са знањем надлежнога свештеника-пароха, који је дужан испитати нрије прошње, да не постоји каква препрека законитом браку и да се тиме уклоне случајне распре у погледу својатлука, аманета, задавања божје вјере, слободне воље, пристанка родитеља, јер благослов родитељски утвр^ује домове; и т. д. Упозорујемо, да се тачно морају вршити трикратни огласи брачни, кроз најмање 15 дана. Након првог проглашења ове наредбе, све могуће случајне тужбе, распре, које би се породиле против смисла ове наредбе, не ћемо узимати у обзир. Оне пак, који буду упорни овој наредби, особито противзаконитог суживљења, прогонићемо свима средствима, која нам на расположењу стоје. Позивамо пречасно парохијско свештенство, да ову наредбу прогласи народу свршетком сваког четирију главних годишњих постова за годину дана. За тачно извршење ове наредбе одговорно нам је пречасно парохијско свештенство. Из консисторијске сједнице. У МоСТару, 9. априла 1899. АЕ. и Митрополит Херцеговачко-захумски: Серафим, с. р.

'Ш, ЕЗЕАШГ-ШО. Хришћанско васпитање за првих пет вјекова (33.—476.) (Наставак.) Не треба пак мислити, да се рад александријске школе ограничавао само на препирке са „литератима" и филозофима незнабошким. Тиме би се криво учинило њеним богобојажљивим и побожним учите-