Источник

Бр. 9

ИСТОЧНИК

Стр. 131

љима, а и самом духу п.ена апостолског основаоца, којн је већ владао њоме. Истина је, да је опроврсавање филозофских нерасудности и будалаштнна у њој видно мјесто заузпмало, плп за то, то ие бјеше њен јединп н главнн рад. Највећа врнједност школе ово бјеше њепа подјела на вјеронаучне класе ::а оглашене и дјецу. У то вријеме, кад су Нантен и пријамник његов Климент, а касније Ориген, полемизирали са ученим језичницима на рођену њихову земљишту, многобројни, лијепо спремни ученицн њпхови упућивали су просте и неуке људе основама и почецмма научним. Евсевнје Кесаријскн отворено вели, да је то сасма појмљиво, јор је Ориген подијелио школу своју на два одјељка: један за оне, који су боље у наукама успнјевали, а други за почетнике, разумијевајући под овима не само, како су неки мислили, одрасле обраћенпке из иезнабоштва, но и дјецу. 1 ) Ако је несумњиво, да је карактер предавања у опшге бпо впше удешен за одрасла лица, то, у сваком случају, бпло би погрјешно тврдити, да је предавање то било истоврсно. Александријсгса школа цвјетала је и напредовала непрекидно 22 године, од 180. до 202. У то вријеме, када је наиме на челу јој стајао Клпмент, отпочело је пето опште гоњење Хришћана за владе Оептимпја Севера. ПЈколе у Александрији и другим мјестима бише затворене, а ученици и учитељи се разбјегоше. Гоњење је трајало непрекндно до 211. године, до саме смрти императорове у Јерку у Брнтанији. Нашљедник му поста Каракала, за чије се владе опет мир успоставн. Климент је, чим је гоњење отпочело, отишао у Кападокију, гдје је годнне 217. и умр'о. Да ли се он до своје смрти враћао који пут у Александрију, о томе сз не зна. Међу тијем на управу школе буде позван тада већ познати и чувени Ориген, младић од 18. годпна н он продужи у њој рад свој у току 20 година, дакле до 231. године. Ове 1'одине напусти он своју дужност и оставн Александрију на свагда, но не у тој намјери, да са својим учитељским радом за навијек пре. кине, но да га на другпјем мјестима настави. И заиста, ми га наскоро налазпмо у Кесарпјн и Палесгини на челу другијех центара, устројенпјех по обрасцу Александријском. У то вријеме бјеше Кесарија важан знанствеин и религијозан центар и са изузетком Александрије и Антиохпје, успјеишо је конкурисала другим градовима истока. Ова иобочна грана ппсоле александријске бјеше тек само једна од онијех многих њој слпчних школа, које поникоше из једнога извора, одушевљене јед') „Кад Ориген увидје, да не ће моћи иотрајати, предавајући оеновно познавање божанетвених предмета, исиигујући и објашњавајући евето нисмо, а поврх тога учећи оглашене. који су од ј.утра до мрака једни за другима долазили у школу и много му иосла задавали, — то он раздијели своје слушаоце, те једну половину преда на обучаваље своме другу Ираклу, човјеку, који се врло радо занимао божанегвеним предметима и изучавањем ев. Писма, а другу полокину остави за еебе. Иракле је имао пред собом оне, који су иетом ушли и улазили у школу, а Ориген пак оие, који су већ у неколико у предметима упућени били." Еизећ, Есс1ез. ч. VI., с. 15.