Источник

Стр. 164

ИСТОЧНИК

Бр. 11

старим убјеђењима, Ворба његова за опстанак против хришћааства, иа које су незиабошци гледали као на неиријател.а свога, нигдје се са већом жестином јављала није, као у школама. Огуда она жива полемика, која пониче међу вишим иредставпицмма црквеним, а која се односила нн оно питање, да ли је дозвољено и у колико би савјетпо било слати хришћанску дјецу у такове заводе, гдје им пријети трострука опасност, — незнабоштво, његове књиге и удружења п његови учитељи. Силни су се доказали приводили и рго и соп1га и мп видимо и налазимо св. Јовапа Златоуста и бл. Ашустина у противничким таборима. Блажени Августин, и ако се и сам у слпчним школама васпитавао и сам о себи говорио, да је „он читао Цицерона у вријеме поста и гутао Плаута оплакујући гријехе своје", ипак је с почетка био противник сличнога образовања и осуђивао га онхтрим ријечима. Касније пак промијеиио је миш.-нење своје н, не обазирући се на пређашњи свој захтјев, да литературу незнабошку треба сасвпм одбацпти, у старијим годинама својим забављао се и сам предавањем класика, написавши калуЈјерима својпм „Дијалоге Цицеронове". А за вријеме свога путовања у Јерусалим носио је собом Плагона, да би њиме дуго врпјеме на путу прекратно. Св. Златоуст, имајући све услове и прилнкв! да се потанко упозна са карактером ових школа, а тако^е и са значајем литературног образовања, изнио је мишљење и назоре своје у овим красним ријечима: „Ако ви у средмни својој имате учигеља, који јамчити могу за добробит дјеце ваше, онда је сасма неупутно п без смисла шиљати их у манастир; напротив, ја би их баш оставио нека остану тамо, гдје и јесу. Но ако нико у стању није така сигурна јемства дати, то у том случају ми нпјеомо дужни слати своје дјеце у школе такове, гдје се она могу пороку научити и гдје, прибавившп извјесног знања, изгубити могу оно, што им је најдрагоцјенпје, наиме невиност душе ... Па зар не треба онда, да се одречемо лмтературе, кличете ви? Ја то не велим, но кажем само, да ми несмијемо душу убијати ... Када је уздрман темељ зграде, дужнп смо ми одмах тражити архитекте ради оправке читаве зграде, а исто тако и сликаре ради украса зидова. Фактично, у двјема супротностима је избор — у слободном образовању, које ви постићи можете, шиљући своју дјецу у заједничке школе, или у спасавању душа њихових, које постижете, шаљући их калу^ерима. ПГга је претежније: знање или душа? Ако оба ова преимућства спојити умијете и можете, то на сваки начии тако и чините, а ако не — изберите оно, што је боље и драгоцјеније". 1 ) Заиста, златне ријечи из златних уста! „ Ако оба ова преимућства спо') Сћгуз. Ор., уо 1. рр. 115—122, Е(1., башпе.