Источник

Стр. 168

ИСТОЧНИК

Бр. 11

дости, ти" 00 код Бога?" — ,,Не, ја још нијесам код Бога; ја ћу скоро бити код Бога". — „Је ли ти добро?" — „Добро ми је, и боље вего код вас. А често сам код вас и око вас. Кадкад ми је досадно". — „Кад ти је досадно?" —• „Нарочито, кад плачу за мном. Ја се увијек молим, молим за мамицу, за вас, за браћу, за сестре, за све ко мене воли. Волим моју мамицу, јако је волим ..." — „Ви ли ти њу желио видјеги, радости моја". — „И нидјећу је, и видјећу је." — „А када?" — „Кад престане плакати". — Из ових прича видите, да прекомјерна туга родитења доноси тугу и невиним душама преминулих младенаца; њихово Н>ежно дјечије срце одкуцава на тугу родитеља и жали на њих саме, туже због тога, што родитељи врије^ају Госиода Бога свога неутјешивом тугом, јер се не ће. да покоре вољи Божијој, не ће да размисле, да не би требало плакати, већ захвалити Богу, да их је као милосрдан узео себи, на своје руке, из ове плачевне долине . . . И заиста, браћо моја, треба ли плакати за то, што нема ваше дјеце око вас, у овом преступном животу, што не ће никада познати оних жалости живота, које ми, одрасли, сусретамо скоро на сваком кораку? Та они су код Господа Бога, — тамо они славе Господа заједно са светим његовим анђелима; дакле ви за то плачете? —■ Не, већ за то, што су дјеца наша била једина утјеха, наша нада. — Чујте онај умилни икос, што се поје на погребу младенаца: Боже, Боже мој! говори дијете: буда утјеха куЛи мојој, ушробу машере моје расхлади, и ороси срце оца ! Чујете ли ? Дијете се моли за вас, оно проси, да вас сам Господ утјеши, — па шта још хоћете? Или вам је ваша властита земаљска утјеха милија од небеске, милија шта више од вјечног блаженства малишана ваших? Не, ја, грјешник, невјерујем никада, да би ви били тако самољубиви у томе елучају ... Но ипак је тешко, велите, болному срцу, родитељскому претрпити губитак... Вјерујем, љубезни, и од срца сачувствујем вашој жалости. Сама св. црква тужи с вама и моли Господа и пречисту његову матер да вас утјеши; но, браћо моја, кад ви узмете из руку ваше дјеце милу им ствар, ви захтијевате од њих послушност: па покажите и сами оцу небесному ту послушност, коју тражите од своје дјеце. Сјетите се старозавјетника праведника Јова; он изгуби од један пут десетеро дјеце под развалинама куће! Па ипак — шта говори он ? п 1Ђси^д даде, Госиод и узе; како је Госиод хтио, шако се и догодило; нека је благословено име Његово на внјеки /" — А други праведник Аврам није пожалио ни свога јединца сина ради Господа: ето, то је вјера жива, то је најсавршенија преданост у вољу Божију! А за то их је и благословио сугубим благословом: Јову се роди опет исто