Источник
Стр. 204
ИСТОЧНИК
Бр. 13
сан и са правдом Божјом. Отац наш небески брине се особито о праведним људима, шаљући им благослов свој, шаље га и на род њихов. „ Нека су трокжти они, који се клоне од заповјестих Твојих, Госш>ди а , говори цар и пророк Давид, „т 1роклет је и род њихов а говори Премудри. Такова казна Божја не треба да изгледа неправедном. Родитељи живе у дјеци својој, а по овом праведно могу бити награђени и кажњени у њима. Догађа се, у осталом и противно, — догађа се, да су и у добрих родитеља рђава дјеца, а у рђавих — добра, а бива често и тако, да се од једних истих родитеља рађају дјеиа са разним својствима и склоностима. Па какав бп био узрок томе? Узрока је много, а на име: овако или онако васпитање дјечије, различне склоности њиховога живота и рођена слобода њихова. Но главни је узрок у родитељима. од којих нарочито зависи васпитање дјечије и правац слободе њихове. а дјелимице и саме околности, у којима се она налазе. При том потребно је примјети '1 и и то, да нема на земљи ни једнога човјека савршено доброга и савршено злога. Ба против, и у најдобродјетељнијем човјеку је сјеме зла — првородни гријех, и у највећем је грјешнику начело добра — остатак онога савршенства, којим бјеху надаренп и украшени наши праоци при створењу. Разлика је у томе, што је у добродјетељном више добра но зла, а у рђавом — на против. У осталом ни један ни други не остају у једном наравственом, моралном положају и стању, него овда-онда бивају у бољем, а овда-онда у горем, ушљед чега и највећи праведници, кад-што падају, а тешки се грјешници подижу од пада. По том |е врло природно, да се и код добрих родитеља рађају по кад кад дјеца са рђавпм наклоностима, а од рђавих са добрим својсгвима. Сне зависи од тога, у колико превлађује у извјесно вријеме код родитеља начело — добра или зла. Такав је утјецај родитеља на дјецу. Њихова своЈства прелазе и на дјецу. Па чувајмо се свакако нечистих мисли и жеља, нарочито грјешних дјела, јер она остављају трага у младој души дјетињој, као на меком воску, и служе начелом разних склоности, које стварају толико зла њима и суза родитељима њпховим. Почннмо, на против, учити дјецу добру од ранога доба њиховога, учити не само рјечима, него и примјером. Видећи дјеца добра дјела наша, она ће научити сама од себе Бога славити и нас радовати поштеним, чесгитим владањем и хришћанским живогом. А ти, Претечо и Крститељу Христов, Јоване! Ногдедај благошћу на народ хришћански и моли Господа, да умножи међу нама родитеље, какови су били твоји родптељи, и дјецу, кака би била једнака теби по чистоћи срца и по светињи живота. Амин. У Митровици 1897. Глигорије А. Ииколић, парох иришки. О вјерекој поуци младеЉи, која не иде у школу. (Извјештаји из Дабро-босанске енархије.) (Наставак.) ХТротоггрезвзагтералг Еа-рхл;а,р-13а-к:зтфс1с,^г. Бабићи-Глоговац, парохија Боже Грабежа, свештеника. Катихумена је било 280. Предавано је вјеронаучно градиво сво. Успјех је био врло ДОбар. Младеж се скупљала код цркве у Глоговцу.