Источник

Бр. 14

ИСТОЧНИК

Стр. 217

пријатеља; тек тада ће се шима предати, кад му то нареди воља шеговог оца. Без обзира згазиће Он земаљско частољубље, а нити ће слушати предрасуде свог народа, нити страх својих ученика, а нити савјете људске мудрости: да би тако основао своје царство, и свршио своје дјело. А пошто је то царство Божје, дјело Божјђ у првој линији, кога Он хоће да оснује, то ће Он да се клања само Богу. Цијела природа, потпуна основа ђавоља открива се овом бола пуном страном живота Исусова. Човјек може овдје видјетн са каквом ужасном силом мора се борити, да би испунио своју дужност и одређење овдје на земљи. Зло је у њему. Оно се раширило по цијелом његовом бићу, његовим способностима, његовим нагонима, материји, с којом је он срастао, у оном гладовању, које га троши од кад је први пут днхнуо, и које својим снјерским захтјевима открива страсти. Оно се крије у овој необузданој охолости, која се не може искоријенити и која га удаљава од Бога, заводи на таштину и сјај и на све, што нотпомаже његово високоумље. Зло се налази у частољубљу, да господари и да тлачи, и држи се као усредсре^ење једног царства, гдје се он, слаби човјек, замишља, да је свемоћан; у ирактичном, т. ј. својим радом показаном, одријецању Бога, чије мјесто он захтијева за себе; у оној служби идолима, која има цијељ, да властиту личност са свима њеним блудњама, страстима и пороцима подигпе на степен божанства. Цијела радња злог духа открива се овдје у искушењу Исусовом. Нападаји, које Исус издржа, понављају се у жнвоту сваког човјека и цијелог људс.тва. Човјек је у борби са сотоном, који својим надахнућем испуњава земљу — ову пустињу, у којој смо ми изложени искушењу. Исто лукавство и иста лажна мудрост засјењавају нас чаролијом и ласкају нашој подлој природи, да би ју подјармили. Ђаво се усуђује и до најсавршенијих, до оних, који свој живот проводе у повјерењу на промисао Очев; да би их завео, он говори ријечи Божје и исгсривљује њшов прави смисао; он покушава да омлитави њихову срчаност, дошаптавајући им, да ће Бог све учинити, и да они не требају да презају од опасности; он нас дражи сновима чаотољубља, подиже нас у нашој унутрашњости, као што је Христа видљиво подигао на нисоки бријег, и обећава нам част и силу: али увијек под овом једином погодбом, да га слушамо и да му се клањамо.

(Наетавиће се.)