Источник

Бр. 15

ИСТОЧНИК

Стр 237

преосвештенство ову киту цвијећа од нас младих Српкињица, које своју св. вјеру и лијепу српску народност жарко љубе. Живио и добро нам дошао!" Његово Високопреосвештенство било је особито гануто поздравом те мале Српкињице, и то тако, да је малу ученицу пољубио у чело и обдарио је. Иза тога пође Бзеговз Високопреосвештенство у цркву, гдје га пред вратима дочека администратор протопрезвитерата са крстом у руци, који господин Митрополит примивши, пољуби и уђе у цркву уз пратњу свештенства, које је пјевало тропар храма „Дцогтолшк г к иеркопрЈстолницм." Љегово Високопреосвештенство по цјеливању икона оде у свој сто, послије чега мјесни парох очита јектенију и поздрави га овим ријечима,: Ваше Високопреосвештенство, св. владико! Данашњи дан особито је значајан за овај св. храм, свегатенство и српски народ овог краја, јер ево се наврши нуиих 8 година од када не имадосмо среће удостојити се високе посјете архипастира словеснога стада, које се ево данас по Божјој вољи удостојисмо на највеће наше задовољство и весеље. А и како, да се не радујемо, кад видимо пред собом узданицу српску, бодрога чувара православља, брижнога оца евоје духовне дјеце, — својих свештеника. Истина, избавитељ свијета преблаги Христос Спаситељ као невидљива глава св. православне цркве, сједи на св. Прпјеетолу невидљиво, али ипак наша се радост умножава, кад видимо у овоме св. храму и видљивог поглавицу његовог, који је з.чиста свјестан свога високог позива, и који се с особитом вољом и енергијом неуморно стара о бољитку и напретку нашем. Ово у кратко испред свештенства и народа рекох, а сад молим Вас високопреосвештени господине, благоизволите ми дозволити, да из дна душе и ерца кликнем: Добро нам дошао узор архипастиру, — дични владико! Живио!" На то Његово Високопреосвештенство подужом бесједом поучи све присутне, препоручивши им међусобну слогу и љубав, и послушност, према земаљскпм властима. Из цркве праћен свештенством и народом уђе у српску школу, која је за његов стан одређена и намјештена била. На 3. јула т. ј. у суботу држало је Његово Високопреосвештенство сједницу са свештенством овога протопрезвитерата. Поелпје еједнице од 10—12 сати чинио је наш архипастир посјете код овдашњих грађана, а око 4 сата крене дични владика са евојом пратњом у село Колунић (1 сат ода од Петровца), гдје га дочека прилнчан број народа. По што је прегледао тамошњу цркву испитивао је ваншколску младеж о полученом успјеху у вјеронауци. Иза тога кренуо је да разгледа једну стару црквину — Клисина — и гробове са етаринским натписима, послије чега се повратио натраг у Петровац. Сутра дан почне надзиратељ протопрезвигерата јутрењу у 7 сати у присуству осталог свештенства и многобројног народа. Иза јутрење отиде свештенсгво у 8 сати по архијереја и допрати га у цркву, гдје се почне божанствена литургија, на којој је богослов Лука Вукашиновнк рукоположен за снештеника. Св. литургији присуствовао је многобројни народ тако, да и ако је црква доста велика, ипак није могао сав народ у цркву стати, него га је било пред црквом и око цркве. При свршетку св. литургије држао је архипастир поучну бесједу, којом је изазвао дубоку потрешеност код свију присутних.