Источник

Стр. 236

источник

Бр. 15

Лидем на Петроа-дан о. г. Његово Високопреоевештенство господин Митрополлт Николај освеги цркву у Притоди (котар Бихаћ), а 2. јула крену се из Бихаћа у наш Петровац праћен свештенством, котарскии предстојником и неколицином грађана бихаћких. Тога истога дана кренуше се Петровчани у суерет високом госту у 8 1 ј 2 сати пут Врточа. 0, како је лијепо било видјети поворку од 11 кола ! У првим колима вила се српска тробојница и царска застава, које су носили два црквено-школска одборника. Овој поворци кола приступише и коњаници, који су се у петровачком пољу били састали. Истом, што се је дошло у Врточе, долетише и коњаници из Крњеуше. По што мало отпочинусмо, чу се на један пут глас звона врточке цркве. То бијаше знак да наш црквени поглавица долази. Петровчани, да што љепше високог госта дочекају, ставише се у ред. Љепота је то била видјети; цвијет петровачког грађанства! Ту је поред православних било и Мухамеданаца, Римокатолика и Јевреја; сви дођоше да дочекају Љегово Високопреосвештенство господина Митрополита. Управ у подне помоли се цијела поворка кола, гдје у првима сјеђаше господин Митрополит. По што високи гост, а и остала пратња изађе из кола, ступи администратор протопрезвитерата Петровачког пречасни госп. Н. Новаковић пред Шегово Високопреосвештенство и поздрави Га овим говором: „Ваше Високопреосвештенетво премилостиви Архипастиру! Врло се ријетко догађа, да се ово наше мало мјесто удостоји, примити у средину своју поглавицу св. православне цркве, врло ријетко смо срећни примити непосредно благослов архијерејски. Али ево данас по Бозкјој милости удостојисмо се дочекати таког ријетког госта, због чијега смо доласка испуњени чувством задовољства тако, да не би ни особптн говорнички дар могао изразити осјећаје, који нас сада свију потресају, у толико више, што примисмо у средину своју, онаког архипастира, који непрестано бдије бодрим оком над вијерннм стадом својим, који се неуморно стара о срећи и напретку повјереног му народа. Због чега и позивам све присутне, да из дубине душе кликнемо: Добро нам дошо св. владико ! Живио ! Послије говора приступе и остали, те се с њиме поздравише цјеливајући му св. десницу. Иза кратке станке, стадоше се сви спремати за пут, бихаћска пратња за повратак у Бихаћ, а ми са својим милим гостом у Петровац. Напријед се уредише коњаници на броју 36 све по два, а за овима слиједило је 14 кола. Долазак високог госта у Петровац у три сата по подне, објави глас звона уз пуцање прангија. Пред црквом гдје стадоше кола, дочекаше високог госта: чиновници, школска младезк и многобројно грађанство. Пошто је госп. предстојник представио сво чиновништво Љеговом Високопреосвештенству, ступи пред-а-њ Јела Бањац, ученица I. разреда овдашње српске женске основне школе, те га поздрави овако: „Ваше Високопреосвештенство! У овоме сретноме тренутку при доласку Вашему у ово наше мало мјестанце поздрављам Вас Високопреосвештени господине у име ученица овдашње српско-православне основне школе са српским поздравом: „Добро нам дошао дични владико!" У знак сјећања на овај значајни дан молим да прими Ваше Високо-