Источник

Бр. 15

ИСТОЧНИК

Стр 235

болесника, помоли се за њега Богу пред иконом св. Богородице, и болесник оздрави и устане с постеље. Послије неког времена. овај исти болесник посвети се миспонарству и сам приповиједаше, шта се с њим догодило. Слични случајеви нијесу ријеткост из живота кронштатског пастира, но није мало ни онаких, гдје је отац Јован излијечио болесника и ако га због даљине није могао походити. Ево један примјер: Један човјек дође једном пред оца Јована и обрати му се са овим ријечима: „Ја сам нарочито дошао из Одесе, да Вам благодарим на спасењу, моје жене. Она ми једном оболи од врућице и сви ми доктори казаше, да нема наде, да ће оздравити. Али ја не изгубих наду и обратих се на Вас с телеграмом молећи, да ми помогнете својим молитвама. Ви ми одговористе: „Ја ћу се молити Богу и ви се молите, п жена ће оздравити". Много је таких чудних исцјељења о. Јована. Само ономе није могао помоћи, воји није имао снажне вјере. Тако на пр. неколико виших ђака хтједну се пошалити с оцем Јованом : Један се од њих начини болестан, а други отиду оцу Јовану и замоле га, да дође над болесника. Отац Јован одговори, да никоме не ускраћује помоћи, па да ће и тамо отићи, гдје га они зову. Он заиста оде болеснику, клекне крај њега на кољена, помоли се плачући Богу и оде. Другови онда реку болеснику, да устане, по што је о. Јован већ отишао. Но, на дивно чудо, болесник не само да се није могао дигнути, него није могао ни уста отворити, да проговори, Другови уплашени морадоше ићи оцу Јовану и молити га за опроштење. Он им опроети, оде над болесника, помоли се Богу и болесник оздрави. До мало времена отац Јован задоби толику славу и поштовање, какво не имађаше ни један народни вођа, министар, учен човјек или пјесник. Његова слава се као муња свакуд распространила, од дворова и палата до најскромнијих сиромашних колиба. 11 једва ћеш се намјерити на човјека, не само у Русији, него и ван Русије, који није чуо за оца Јована Кронштатског. Хиљаде писама, адресираних на његово име, долази сваки дан. Огромна множина богомољаца и његових поштоватеља из најдаљих крајева Русије окружавају његов скромни дом. (Свршиће се.)

Са овогодишњег пута по епархијп Његовог Високопреоевештенства господина Дабро-босанског АЕ и Митрополита Николаја. У ГГетровцу, мјесеца јула 1899. АЕМ. Консисторија благоизвољела нам је јавити, да Његово Високопреосвештенство намјерава иосјетити ово наше мало мјестанце. Ова вијест особито је обрадовала овај народ;, јер је свак желио видјети свога црквеног поглавицу. Има већ пунијех 8 година, од како послије освећења цркве у Петровцу 20 јула 1891. (на св. Илију) не виђе наш народ свога црквеног ноглавице. Те пак године освети благоупокојени господин митрополит Ђорђе Ииколајевић — цркву св. апостола Петра н Павла у Петровцу, а послије све до данас неудостоји се ово наше мјесто овакове високе посјете.