Источник

Стр. 234

ИСТОЧНИК

Бр. 15

дован ђак у архангелску школу, а свршивши ову, ступи у семинарију, коју сврши као први ђак. За све вријеме свога учења био је један од најпримјернијих ученика, како по успјеху, тако и по владању, те стече љубав својих старијих, и би отправљен као штипендиста на духовну акаде.мију у Петроград. Тамо је и као писар заслуживао по девет рубаља на мјесец, од чега је и своје сиромашне родитеље помагао. Кад му је било 17 година, јави се у њему жеља, да постане калуђер и ,ла се посвети мисионарској дужности у далеким крајевима Јапана и Китаја. Но судба одреди друкчије, и он би принуђен остати у својој домовини. Свршивши академски курс, ожени се и би посгављен свештеником у Кронштату, у цркви св. Андреја ГГрвозванога. Будући скроз проникнут религијозним монашким духом, с тога од самога почетка растави се од супруге и преда се само пастирском служењу. Пуних 35 година остаде у том мјесту као учитељ и духовни љечник словеснога стада Христова. Пуних 35 година проповиједаше неуморни кронштатски пастир слово Божје. Сваке недјеље и празника разлијегаху се у храму његове поуке у присуству много хиљада слушатеља разнога узраста, спола и стања, који пунише цркву. Све су његове проповије^и и ријечи, — издане у 6 књига, — просте, живе, и дишу очинском љубављу и саучешћем; ето за што тако силно дјејствују на срца слушатеља и производе моментано морално препорођење. Отац Јован, будући и сам васпитан у крајњем сиромаштву, сачувао је кроз цијели евој живот дубоку љубав према спромасима. Због тога он нарочито проповиједа у својим проповиједима о милосрђу и саучешћу према ближњим. Било би неприллчно, кад би човјек проповиједао о милосрђу и саучешћу, а то сам не чинио. Отац Јован не јавља се само као проповједник тих високих хришћанских врлина, но и као истинити покровигељ биједних и сиромашних; може се рећи, да је то у данашње вријеме јединствен примјер крајњег некористољубља. Отац Јован у своме слободном времену чини многобројна човјекољубна дјела. Сваки дан долазе му хиљаде душа, које га нестрпљиво чекају, да добију од њега пастирски благослов, а већина их и ради материјалне помоћи. Отац Јован излази, отвара кесу и почиње давати свакоме, не гледајући, колико коме даје. Због тога он испуњава вијерно заповијед Спаситељеву, који рече: „Кад даваш милостињу, нека не зна твоја љевица, шта чини десница!" Колико је пута поштени старац, у критичном часу давао по стотину рубаља биједним породиццма. Милиони рубаља су прошлн кроз његове руке; он је то све сиромасима раздао, не уставивши себи ништа. У Кронштату је сам установио многе заводе, гдје стотине хиљада душа, неспособних за рад, добивају све, што им треба. Сиромашни младићи бесплатно се уче закону Божјем и другим основним знањима. Слава оца Јована Кронштатекога је само плод његових добрих дјела. На лицу часнога старца виђамо не само служитеља олтара, учитеља и проповједника народа и творитеља добрих дјела сиромашнима, него и наставника заблуђелих Хрисгових оваца, ревна молитеља и посреднпка пред Богом за душевне људске немоћи. Отац Јован сво слободно вријеме проводи у молитвама и његова срдачна молитва често бива услишана од Бога. Кад се у чијој ' кући догоди несрећа или опасна болест, те дођу оцу Јовану, молећи га, да се помоли Богу за болесника, отац Јован пде кући болесника, моли се Богу и болесник често пута оздрави. Множина се обраћа на њега с иисмима и телеграмима. У почетку године 1893. један сиромах тешко оболи. Родбпна му се обрати на оца Јована, који дошавши у стан