Источник

Бр. 15

ИСТОЧНИК

Стр. 2 33

закључка, за што су старији свештеници у народу већи углед имали, и шта треба сад радити, да се подигне тај углед. Ми знамо, да се свештеничко стање материјално још и сад налази у онаковом положају, у каковом је било за вријеме старих свешгеника; ми знамо, да свештенство и данас своје јадне приходе прибира оним истим начином, којим су то чинили и старија нам браћа; ми знамо, да свештенство и данас у опхођењу с народом има онај братски начин, којим се карактерише одноз српског свештенства према његовом народу, па ипак углед му је падао. Нама овом приликоп није намјера истраживати све чињенице, које су оваком стању допринијеле, али хтједосмо упозорити на то, да свештенство не обазирући се на прилике може са успјехом послужити савјесним вршењем своје дужности, и својој св. цркви и своме народу, и да тако и само свој углед подиже. У томе правцу радили су стари свештеници, поучавајући младеж у вјери, и то поред причешћа, бијаше једина свештеничка дужност, за коју свештеник не добијаше никакве награде, и ми би рекли, да ово поучавање бијаше једна врло важна чињеница, да су ти свештеници, који се врло мало разликоваху по своме знању од своје пастве тако лијеп углед у народу имали. Увиђајући дакле, да обдржавање овог поучавања у вјери доноси собом не само мирну савјест о извршеној својој апостолској дужности, него да се тим подиже и углед свешгенички у народу свештенство је ове дијецезе са пожртвовном готовошћу одазвало се племенитој намјери Шеговог Високоиреосвештенства Господина Дабробоеанског Митрополита Николаја, и са личним напором својски се прихватило и ове гране свога узвишеног али и трудног позива. Вршењем ове своје дужности свештенство ове дијецезе доказало је да оно потпуно иојима свој узвишени позив, и да у његовом срцу истинска љубав почива према свему, што се клони добру и срећи српског народа. Овим његовим патриотским дјеловањем заслужује свако признање, а награду за свој напории труд наћи ће у својој мирној савјести, е је своју дужност потпуно извршило, и у љубави своје пастве, а та љубав народна биће му на овом свијету најљепша награда за његов тешки апостолски рад.

Отац Јован Сергијев Кронштатски. Из „И. П« Отац Јован Крони т татски родио се је 1829. год. у селу Сури, аркангелске губерније, од сиромашних, но благочестивих православних родитеља. Прво васпитање добио је од својих родитеља, који, будући и сами благочестиви, васппташе свога сина, да буде благочестив и добар младић. У деветој години ступио је као ре-