Источник

Стр. 230

источник

Бр 15

гра^ана, дође до гроба филозофа. Отворивши гроб нађоше, да филозоф лежи и држи писмо у рукама својима; узевши из руку шегових писмо, отворише га и на^оше у њему написано ово: „Ја, Евагрије филозоф, желим да се ти, господине епископе Сипесије, радујеш, што сам добио све по твојој потврди, — ја сам удовољен, и сад немам никаква права да што тражим од тебе за она трп златна дпнара, што сам их дао теби, а кроз тебе и Христу Богу и Спаситељу нагаему." Кад присутни видјеше то, пренеразише се и дуго говораху: „Господи помилуј!" и славише Бога, који је учинио то чудо и наградио слуге Своје вјечном наградом. Та потврда са властитим потписом филозофа, чува се до данас пажљиво и почива у ризници цркве Господње." Тако завршује своју приповијетку блажени Јован, који је сам вндио потврду. Врло много сличних догађаја може се наћи у животима светих божјих угодника, Сталне су ријечи Господње: Госиоду иозаима ко моклања сиромаху. Што учинисте јсдломв од ове моје малв бра&е — Мени учипистае. „Што ти хоћеш, да је Бог теби: Дужник или судија?" — гшта св. Златоусти. „Што је за тебе боље, расуди сам!"

О вјерској поуди младеЉи, која не иде у школу. (Извјештајк из Дабро-босанске епархије.) (Свршетак.) Ако по овнм извјештајима саберемо број младежи, која похађаше вјерска предаиања, и која научише по нешто, онда ћемо доћи до лијепог броја 19.883 дјеце, која ће у своје вријеме бити домаћшш и домаћице у нашем народу, и која научише у неколико прве основе хришћанске вјере. Кад би овом броју била прибројана још дјеца из оних протопрезвитерата и појединих парохија. које своје изијештаје нијесу послале, онда би овај број био куд и камо већи. Од цијела чегири протопрезвитерата и то: Тешањског, Гласипачког, Вос.-Костајничког и Травничког, даље од парохија: Мокроноге у протопрезвитерату Вишеградском; Бистрица, Ракелићи и Јелићи у протопрезвитерату Приједорском; Масловаре, Шолаји, Грабовица и Имљани у протопрезвитерату Кот,Варошком; Брезичани, Равно и Благај у протопрезвитерату Бугојанском; Пецка у протопрезвитерату Герзовско!«; Бихаћ у протопрезвитерату Бихаћком; Градишка, Гашица, Бијаковац и Ламинци у протопрезвитерату Бос.-Градишком; Рмањ-Очијево Велико у протопрезвитерату Петровачком; Кладањ и Мало Поље у протопрезвитерату Власеничком; Бањалука, Маглајани, Шљивно и Бочац у протопрезвитерату Бања-