Источник

Сгр -282

ИСТОЧНИК

Бр. 18

слову Божјем. Они, који себи уображавају да су довољно побожни, и да им није потребно поучавање, ти су људи „назови благочестиви" и „назови добродјетелни". Сви истинвти Хришћани знаду, да без слушања ријечи Вожје, није могуће бити у правој добродјетељи. За то је цар Давид говорио и обраћао се с ријечима Вогу говорећи: „Ријеч је ткоја свјетилник, огањ мој и свјетлост путевима мојима". Вез те свјетлости, без тога свијетилника, ласно се може сићи са правога иута. За то се не треба изговарати да се нема времена слушати проповијед, а има се времена беспосличити, читати романе, бескорисне листове, пјесме, лазати по некорисним мјестима. картати се и т. д Дакако, за све се има времена, а за спасење своје душе нема! Тако ми радимо, па за то бјежимо и од напомена својих дужности, које налазимо искључиво у поучењама црквеним. Напуштањем слушања проповиједи, напуштају се сва условља хришћанских обвеза односећијех се спасењу душе, с чим се постизава хладни индиферентизам. Дакако, на свијету има свега и свашта, па и таких који веле: .,Ј« знам шта ми треба радити, та и ја зпадем вигие проиоиовједника/" Ето каково је мудровање данашњега доба, а да треба слушатн ријеч својих проповједника, ево шта нам вели св. апостол Павле: „Ријеч муја, и иоучење моје не бијаше у надговорљивијем ријечима људске иремудроши, него у доказивању духа и силе " (Кор. I. гл. 2 ст. 4). Тако говори и таку важност даје С. Писмо проповједницим ц који су тумачи С. Писма, по чему смо и дужни са највећом пажњом слушати проповједнике као наше очеве, као учитеље иракгичкога живота, јер су проповједници потпуним правом пастири и учитељи: „ Дух је Госиода на нама; за то нас и посла да јавимо јеванђеље сиромасима; да исцијелимо скрушена срца; да ироиовиједамо заробљенима да 'Ке бити отиуштепи, слијеиима да ~Ке ирогледати; да сужње отиуштамо " и т. д. Наши проповједници поносно се могу држати снаге коју наводимо, а могу и по ономе што су створејци у Исусу Христу зарад добрих дјела, која Вог напријед приправи да их испуњавамо (Еф. 2, 10), па и по овој која вели: „0 свему овоме, даЈ,'у мој одговор Богу ", а одговор треба дати Богу „ во всјвх и за всија ", а када пак проповједиици проповједају, народ их треба да слуша са пажњом, како би се постигла цијељ, јер је пастирима наређено: „ Занимајте се учењем читањем насшавом" ... (Тнм. 4, 11, 13; Еф. 6, 4).