Источник

Бр. 18

ИСТОЧНИК

Стр. 281

од самога Бога постављена за то, да би они саопштавалн истинито учење вјере и нравствености ? Ми смо шслапи место Христа, као да Бог говори кроз нас, говори св апостол Павле о себи, те и о свима пастприма цркве. Премда би Вог могао просвијетлитн наш ум унутрашњом свјетлошћу и побудити нашу вољу добру кроз силу своје увутрашње благости; али му бјеше неугодно, —- он на' против одредио је, да се људи са људима користе, те на тај начин постаје нотреба необходимо нужна пастирима поучавати чланове црквене. Особито је потребно исиуњење те обвезе, необходне односно људи неписменијех, који ни у породици не добише довољнога знања у важнијем истинама Хришћанства. И лица са школсготм образовањем ннјесу способна без упутсва науковнога правилно разумјети смисао божанственога писма, те се због тога често са свим изгубе чак и та мршава знања, односећа се хришћанскоме вјеровању, која се предавају у дјетињству. У наше вријеме, морамо се упитати, колико има људи не само ме^у простим народом, већ и у вишим круговима, који се брижљиво старају о својијем укућанима о испуњењу гра^анских обвезности, и који знаду живјети по правилима, која се односе на вјечност, на хришћанство, науку вјере, и нравствености. Слушање божанствене ријечи потребно је свакоме, а особито онима, који си су грјешни, а грјешни смо сви; јер је само јвдан Бог без гријеха. Ако смо кога ради пробудити из сна и дријемежа, то нам није досга полако му куцати на вратима, илн зажећи близу њега свијећу, него нам треба гласно викати: ,,усшани, усгиани /•' У томе случају проповијед служи изврсшш средством. Помоћи њезином многи грјешници бијаху обраћени на пут спасења. Док грјешник пажљиво слуша проповијед, можемо се надати да ће се покајати. А да смо дужни пажљиво проповједи слушати и сам арфопј'>вац пјевајући Господу вели: „ То је моје, да чувам заповиједи Твоје и ; наумио сам чувати ријечи Твоје; расматрам путове Твоје, и обраЛам ноге своје к откривењима Твојим, у но&и усшајем да шв славим за ираведне судове Твоје; у заједници сам са свима, који чувају заиовијести Твоје (Псал. 119 ст. 56,57, 59, 60, 62 и 63). Ето навода С. Писма, под којима свештенпци треба да проповиједају ријечи Божје. Слушање проиовиједи потребно је и за побожнога човјека. Човјечје тијело на пр. и да је ма колико здраво и снажио потребита му је храна, иначе без храпе подвргло би се слабости и расулу, као год што ни биље не би могло расти без влаге и топлоте, или ватра горјети без дрва. На исти је начин тако и са човјеком Хрншћанином, ако он жели бити таким, — неопходно му је, марљиво се поу.чавати у