Источник

Бр. 18

ИСТОЧНИК

Стр. 277

јеши, ако своју клетву испуни. На против: он мисли, да је неизоставно дужан испунити то, што је клетвом обећао, па био то и тежак гријех, и макар изгубио он своју душу на вијеки. У древним списима о светим подвижницима има ова прнповијетка: К једном светом старцу дође непознат човјек и рече му: „Ја и мој брат посвађасмо се; на несрећу, он не ће да се помири, ма да се свакако трудим о томе. Човјече Божји, учини милост, наговорн га!" — Старац се врло радо заузме за ту ствар. Оп зовну себи непомирљивога брата, и поче му говорити о љубави и слози. С почетка се чинило, да увријеђени брат попушта, али на један пут рече: Не могу се измирити, ја сам се крстом заклео, да ћу га мрзити вјечно! Тада му старац смијешећи се рече: „Твоја клетва има овај смисао: слатки Исусе! заклињем се крстом Твојим, да не ћу испуњавати твојих заповиједи, већ хоћу да се покоравам непријатељу Твоме —- ђаволу:" Нријатељу мој, ти си се одлучио на зло дјело, треба да се покајеш за то, треба да плачеш за то, јер си згријешио против своје душе, и да не идеш даље у гријеху. Да се Ирод покајао, и да није испунио своје клетве, не би учинио највећи на свијету гријех, не би убио Претечу Христова. Сјети се, што се догодпло, кад је Христос хтио опрати ноге св. Петру... Сјети се, да је овај апостол с клетвом потврдио, да он не позна Господа; па је ли одржао своју заклетву? Је ли он могао за дуго избити себи из главе човјека, кога се одрекао? II изишавши па поље плака горко " — Непомирљиви брат слушаше пажљиво старца, и измири се с братом својим, покајавши се због своје грјешне клетве. Брате Хришћанине! Ако си ти ма кад имао несрећу, да се крпво закунеш, оперн ту клетву сузама кајања, али не извршуј оно, што си обећао — не тоиари нови тешки гријех на своју душу! Знај да нијеси дао тагсу заклетву Богу већ непријатељу Божјему — ђаволу. Није дошла тебн од Бога ни сама мисао — да се тако закунеш, већ од ђавола. Бог нас уразумљује само на добро, а ђако само на зло, на гријех. Ако се мора гријешити да се изврши клетва, јасно је, да је и сама клетва од ^авола. Ах, како вјешто плете мреже своје против нас овај од искони враг нашега спасења! Ради он и сам, улијевајући тајно у срце наше грјешне помисли; ради он и кроз слуге своје — људе, њему одане, који заборавише Бога и огрезоше у гријеху. Ево на примјер једне штетне лукавштине. Удалио се човјек од породице своје, да заради који новчић за породицу, или је отишао у војништво, и тако живи он далеко од жене и дјеце своје негдје у великом граду. С почетка му је тешко што није са својима, мисли како да им помогне шта да им пошаље... Ну с временом се и он приучио на градски