Источник

Стр. 278

ИСТОЧНИК

Бр. 18

живот, није му досадно, склапа нова познанства и престаје мислити на своју породицу. Нови знанци долазе му у госте, и позивају га к себи, а ту је ракија, шала, смијех и ... у зао час, ако је између тих знанаца п каква озлоглашена жеиска, која је изгубила стид и савјест, које саме тону у блудном гријеху, и вуку друге за собом!... Ето таке женске бивају оруђем ђавола у погибији неискусних душа. Шта је њој стало, што убија срећу цијелој обитељи, саблажњујући слабога неискуснога човјека? Она има само једну бригу, да што јаче привеже к себи тога несрећника, да је касније не може никако оставити, нити се је отрести .. . И баш се ту хвата развратна блудница клетве, као сигурна средства да спута савјест онога, који је пао у њезииу пагубну мрежу. Она захтијева, да се он закуне имеиом Вожјим, да је не ке нигда оставити, а да би од један пут убила у њему сваку жалост за женом и дјецом, захтијева она, да се закуне, да се не ће вшпе видјети са женом. Каква ужасна богумрска клетва! И колику сатанску вјештину, колику окрутност даје та клетва код оне, која је захтијева од свога ближњега? А он несрећник, у часу, кад је опнјен вином, даје таку клетву, и већ држи за гријех, ако је наруши, већ мисли да није могуће поправити ствар и искупити свој гријех иначе, већ само буквалним извршењем данога обећања у заклетви!.. . А ону свету заклетву, коју је он дао пред олтарем Господњим при бракосочетању са својом законитом женом, већ је заборавио, а ако му савјест и спомеие то, већ је варалица нашла стотину изговора, да га умири, чисго човјек не вјерује, да може бити и таких безбожних жена! А има их, н оне уништују многе наше поштене и срцем добре људе, заводећи их на разврат п окивајући их богохулним клетвама . . . Има доста тих развратница у великим градовима, и колико туге поднесу од њих ти несрећни млади људи, не уфајућн се измијенити своје непрЈМишљене задате заклетве!... Законита жена свагда ће пожалити свога мужа, а ови женски измети спремни су да згуле кожу с њих, проводећп блудан живот на њихов рачун; осим тога, не пуштају их ни да се причешћују по неколико година, бојећи се, да ће им свегптеник на исповиједи растумачити, да је њихова клетва сама по себи гријех, да је не треба извршити већ се покајати због ње, као због тешког гријеха, да треба напустити безбожан блудни живот и молити опроштење од своје жене мученице.. . А ево што је још особито жалосно: многи мушкарац страда у срцу, а свом душом тежи да се ослободи од своје мучитељице, али не смије на то ни да помисли због задате заклетве' А да запита свог оца духовног: шта ће и како ће? Како да се ослободи гријеха и душу умири? Отац духовпи би му рекао: брате мој 1