Источник

Бр. 19

ИСТОЧНИК

Стр. 293

Адама стаде побожност синова божјих слабити; а по смрти Сита они се са свим изопачише, а узроком тога бијаше, гато се они здружише с пепобожним питомцима Каиновим, јер тијесно познанство и друговање с људима порочнима, кога не ће покварити? Лијепо је речено у Псалмима: С иреиодобтмш биваш првиодобап, а са развратнима разврашан (Пс. 17, 26—27). А Исус, син Сирахов, шкодљиво по душу другсвање с људима порочнима сравњује са смолом; он вели: Ло св дошиче смоле оцрни се; а ко се дружи с гордим, посша]е му раван, (■—18. 1.) Тако треба судити не о једиој само гордости, већ и о сваком другом грцјеху, а нарочито о нечистоћи тјелеснога гријеха: сваки, који се дружи с порочним човјеком, научиће се од њега и порову његову, и оцрниће се, као што се оцрњује човјек, који се дотиче смоле. И праведно се сравњује порочан људски живот са смолом; као што је смола црна и приљепљива, као што се лако лијепи за сваку ствар, а кад се запали одаје од себе смрадни дим, и пламен се њезин тешко гаси; тако су и гњусна дјела безаконих људи, мрачна, одвратна и црна. Сваки грјешник мрзи на видјело у не иде к видјелу, да не иокарају дјела његовијех, јер су зла (Јов. 3. 20.). И тај, који се дружи с таким црним грјешницима, не може, а да са не оцрни: та зло је приљепчиво оно се лако прилијепи уз човјека, који је по самој природи својој више склод злу, него ли добру, као што је речено у св. Писму: Мисао срца човјечијега зла је од малена (Бит. 8. 21). А како брзо човјек, здруживши се с порочним људима, постаје и сам развратан и као смола запали се огњем грјешним, он већ почне пуштати од себе и смрадни дим саблазни, клетве, безстидности; и свуда као дим по вјетру, шири се о њему гадан глас, и сви добри људи клоне се њега.... А кад гријех његов постане навиком, већ га је тешко исправити, исто тако као што није лако загасити запаљену смолу. Ево шта Вог заповиједа: Изиђише између њих и одвојте се, и не дохвашајте се до нечистоте, и ја ~&у вас примити, и би&у вам отац (2 Кор. 6. 17—18). А св. апостол Петар овако моли: сиасите се од овога иокваренога рода (Дј. ап. 2. 40ј; спасавајте се, вели, као од сигурне погибли, јер би заиста било чудо, кад не би когод, живећи ме |ју покваренима и развратнима, са свим погинуо, Ми се дивимо праведним мужевима: Ноју, Авраму, Лоту Јову, Товиту, који се спасише, живећи међу безаконим народима; ми славимо њихов живот, кчо чуа,ну појаву у свијету. Лијепо је рекао један грчки мудрац, кад га запиташе: чему треба да се у животу чудимо? — „Човјеку добру међу злима", одговори он. Ако нађеш, вели, једног доброг човјека међу много развратних људи, чуди му се, као каквоме чуду, јер се такви људи не палазе често, јер сви засшранише, сви се иокварише