Источник

Стр 294

ИСТОЧНИК

Бр. 19

— као што говори псалмопјевац —• нема никога добро да твори, нема ни једнога (Пс. 52, 3). Што је узрок таке опће развратности међу људима? З г зрок је то, што људи саблажњују један другога, и трују се гадним примјером грјешнога живота свога. Сваки види гадан живот другога и саблажњује се, и сам почиње радити то исто зло, и на тај се начин множи број злих, а умањује број добрих људи. За то и Роспод говори у Јеванђељу: шеипсо свијету од саблазни (Мат. 18. 7.), тешко, јер је свијет пун саблазни, пун и гријеха! Саблажњује се вид, јер колико се види у свијету безакоња, која се догађају! Саблажњује се слух, јер колико се чује у свијету ријечи лукавих, хулних, лажљивих, нечистих! .. И ко може избјећи све те саблазни? За то — таегико свијежу од саблазни! Многи, желећи да се сачувају од саблазни, бјегаху у пустињу, скриваху се по горама и пећинама, само да не виде, да не чују свјетских саблазни, међу којима живећи тешко се могу спасти. Па кад против оних, који живе у пустињама, удаљеним од свијета, војују многе страсти, а неке између њих са свим заустављају на путу к спасењу, то тијем лакше ове страсти побјеђују, и са свим уништују људе, који живе међу људима покваренима и развратнима. Један старац живећи у пустињи Египатској, до^е једном у Александрију, да прода своју робу, коју је сам својом руком направио, и тамо видје једнога монаха, гдје уђе у крчму, па се страшно ражалосги; он прит гека док се монах не поврати из крчме, одведе га на страну и рече, му: „Врате! Зар ти не знаш, како ^аво има много мрежа? Зар ти не знаш, како смо ми монаси вријеђани и слухом и видом, кад до^емо у град? А ти, млади монах, идеш у крчму; та ти тамо и чујеш и видуш само гријех; молим те, сине мој, бјежи у пустињу, тамо је за монаха лакше спасење уз помоћ Божју. Млади инок дрско му одговори: „Одстрани се старче, Вог од нас ништа не тражи, само кад је срце чисто". Тада старац подиже руке к небу и рече: „Слава Теби Боже ево ја живим у пустињи већ 55 година, а нијесам стекао срце чисто, а овај брат, залазећи и у крчме, већ има чисто срце". Ово је рекао старац, да само изрази своје чуђење; а у самој ствари он није ннкако вјеровао, да би ико могао, живећн међу свјетским саблазнима стећи срце чисто. II. Из бесједв св. Јована Златоуста. Као што тнјело вене од заразе покваренога зрака, исто тако и душа често трпи штету од опћења с људима порочнима; и као што шугав човјек ошуга и здраве, исто се тако дога^а и с душом, кад опћи са порочнима. За то је и Христос заповиједао, да се не само клонимо