Источник

Бр 10

ИСТОЧНИК

Стр. 295

таких људи, него да их баш избјегавамо: а ако те око швојв двсно саблажњава, искоипЈ га и баци од себе. (Мат. 5, 29), разумијевајући у тој заиовиједи не очи, јер како зло може око учинити, кад је душа здрава? — већ заповпједа да другове, с којима смо увијек заједно, избјегавамо, да нам не шкоде нашему спасењу. За то и говори пророк : Де сједиш с безумиицима и с лукавима се пв мијешаш (Пс. 25. 4). Влаго човјеку, који не иде на вијеЛе безбожничко (Пс. 1. 1.). Обично дивље звијери не чине такве штете, какве почине порочни људи; они свршују јавно своја отровна дјела, а ови непримјетно и нечујно сваки дан шире заразу, слабећи мало по мало силу врлине. А ти кад намислиш, да се преселиш у град, трудиш се да све дознаш, што се тиче тамошње климе, није ли штетна, није ли влажна, сува и т. д., а кад се ствар тиче душе, то се ни мало не стараш да дознаш оне људе с којима ћеш живјети ... III. Из дјела блаженог Августина. Блажени Августин овако је оплакивао несреће своје младости: „Ја сам блудио у такој шљепоћи, да сам се стидио што немам толико бестидности, колико има^аху моји другови; ја сам постајао с дана у дан све порочнији само за то, да не би због поштења постао пред друговима мојима непоштеним човјеком. Боже мој! Ти си видио с каквим сам задовољством ја ишао по улицама Вавилонским, и како сам уживао ваљајући се по блату порока; као да је то био најдрагоцјенији балзам .. Невидљиви непријатељ газио ме је својима ногама, и водио ме по својој вољи; а ја кукавац, иЈјох за њим свуда радо". Та одкуда је долазила така шљепоћа? „0 непријатељско друштво!" —продужује Августин : „Ти развраћујеш срца само младих људи, да они не ради своје угодности, не ради тога, да чине другоме штету, већ намјерно само ради шале чине зло... Ах! догађало се, да само рекну: „хајде с нама; учинимо то и то" и ја се нијесам стидио одавати се свима лоповштинама. Проповијед на Ваведење. За што је Пресвета Дјева уведена била у храм Јерусалимски и у чему се садржи вазкност тога светог слављенога сада догађаја — ево мисли, којима у добри час, и корисно је да се позабавпмо данас. Трогодишња дјевојчица Марија, по обећању својих побожпих родитеља, као што је познато, била је посвећена Богу. Био је то обичај у опће код побожних јудејаца — да посвећују на службу Богу првенце своје; за првенце те, при храму јерусалииском била су удешена особита одјелења. У та одјелења управо доводпше родитељи дјецу своју, и ту под надзором свештеника проводили су дјетињске годипе, а кад-што и цнјели живот.