Источник

Сгр. 296

источник

Бр. 19

ГГосвећени Богу, они су билп удаљени од свнјета, и живјели су у испуњавању родитељскога завјета, само за Бога. На то се управљало и све васпитање њихово; њих су учили највише ријечи Божјој, подвизима поста, молитви без престанка и богоугодним дјелима. К оваком васпитању, к оваком животу била је назначепа од својих родитеља, праведних Јоакима и Ане, и Пресвета Дјева Марија. Побожни родитељи, ма како да им бјеше тешко растати се са јединицом ћерком, угушише у себи родитељски осећај туге и жалостп, надвладаше себе, доведоше је у храм, да ју предају свештеницима на учење и васпитање, у потпуном увјерењу, да ће под надзором њиховим, близу храма, њихова једеница ћерка научити се добром богоугодиом животу, да ће постати истинитим чедом Божјим. Ево каква добра и узвишена мисао побуди праведнике Јозким и Ану, да ддду завјет, и да га испуне — да предаду јединицу своју у храм. Не знадоше може 5ити, ти побожни, достојни угледања, родитељи, да ће ћерка њихова постати Мајком Божјом, али промисао Божји руководио их је поступком тим. Далеко од грјешних људи и свијета, далеко од гријеха и саблазни, срце дјевојчице Марије не могаше искусити и није искусило грјешних осјећаја ; ум њезин, удаљен од свијета, избавио ее од хрђавих иомишљаја, а вољи њезиној не престављају се заразни, рђави примјери за угледање. Удаљење од свијета тако је исто ослободило душу дјевојчице од гријехова и дало јој могућности да расте, јача и ојача у оној дјетињској непорочности и чистоти, каквом је владала Пречиста Дјева у трогодишњем узрасту свом. Овдје је Она имала и мудрих наставника у вјери и светом животу; овдје се могла поучавати читањем слова Божјег, и у свако вријеме посјећивати храм ради молитве. То ]е обогатило Нзезин свијетли ум добрим помислима, то је породило у Шезином чиетом срцу безконачну љубав к Богу, и узвисило је до таквога степена чистоте и савршенства, да се учинила Она, по свршетку васпитања свога достојном постати Мајком Божјом. Живот при храму, под руководством свештеника поможе јој ономе бескрајном, беспримјерном и неподражаваном узвишењу и савршенству, по коме се назива часнијом од херуфима и славнијом без сравњења од серафима, Ево какву велику важност имађаше за Пресвету Богородицу догађај, којн сада славимо ! Па радуј се, Хришћанине, при помисли о том дану, кад је Пречиста Дјева Марија почела да се спрема к свом високом назначењу, на име, да буде Мајком твога Спаситеља, и твојом свагдашњом заступницом прод њим! Празнуј ући Ваведење у храм Пресвете Богородице, и размишљајући о благим и богатим плодовима васпитања Нзезина при храму, примимо поуку, да је и сваки од нас обвезан да добије таково васпитање, сваки је обвезан да се учи и научи хришћанској вјери и животу, и за то баш, што се ми називамо Хришћанима. Свакако, ми не можемо достигнути онога савршенства н висине, какво је достигла Пресвета Дјева, но знај и запамти, да си ти по дужности хришћанској обвезан пред Богом, Њезино васпитање узимати за углед ради дјеце своје. Твоје дијете још при крштењу посвећује се Богу, као што је од побожних родитеља Јоакима и Ане, посвећена била Богу јединаца ћерка њихова. Они су испунили свети завјет тај, колико из љубави к Богу, толико пак из жеље истинитога добра дјетету своме. И свакога од нас заклетва пред Богом и добро дјечије обвезује, да их учимо закону Божјем, да усађујемо у срца њихова љубав к Богу и његовом храму, и у опште да развијамо и јачамо у њима задаће побожнога хришћанекога живота. Тако су велике обвезности родитеља и васпитача. Но бринемо ли се ми о испуњавању дужности своЈе према малој дјеци? Мислимо ли ми о томе, какве горке пошљедице бивају са свога