Источник

Стр. 330

источник

Бр. 21

сједињењу календара, наиме, да ли би се, како, и кад би се могао без икаквих нотреса, а и уштрба по наше црквено правило, напустити стари јулијански календар, а за општи узети, као потпунијн, нови григоријански. Ово питање није сад први пут стављено на дневни ред. Римска црква, као и поједини владари покушавали су више пута, не би ли православну цркву наговорили, нагонили, да напусти рачунање времена по јулијанском календару, и да прими онај, што га је папа Григорије ХШ. булом својом 1п1ег р-аиптпах 14. фебруара 1582. године у римску цркву увео 1 ). Тако је исти папа писао тадашњем цариградском патријарху Јоакиму и предложио му, да поради на том, да се у православну цркву уведе његов псправљени календар; но овај не само да је одбио тај предлог, него је, у договору са александријским патријархом, послао 28. јануара 1583. године руском великом кнезу Константину у Кијево посланика, позвавши га, да се држи старог календара, попријетивши му иначе анатемом. И овдје је у Аустро-Угарској чињен покушај у том погледу са православном и унијатском црквом. Тако на пр. Леополд I. године 1692., а у новије доба цар Фрања 1814. године; али сви ти покушаји остали су без успјеха. У новије доба то питање покренуто је истина са римске стране, али, што је главније, почеше о том премишљати и договарати се и православнн Синоди као и владе православних држава, као на пр. у Русији, Бугарској и Румунији, а повод том је ово: Завршетком овога стољећа 1900. године настала је још већа диференција пзме^у јулијанског и григоријанског календара, наиме по старом календару је 1900. година преступна, а по новом није 2 ), те ће тако од 1. марта 1900. г. бити разлика између два календара не 12 дана, кло до сад, него 13 дана. Да би се избјегле незгоде, које ће ушљед тога што би се оваким удаљавањем једног калевдара у току година и стољећа начинила читава збрка у рачунању времена, покренуто је то питахве сад, када би најзгодније било, да се те диференције изравнају. Код нас је, колико ми је познато, то питање врло мало, скоро нимало, расправљано у јавности, па мислим, да не ће бити згорег, ако се која о томе рекне и код нас, јер и ми смо дио васељенске православне цркве, и нас се тиче то, и ми ћемо имати да рекнемо своју, х ) Но ипак није у једно и исто доба свугдје уведен нови калсндар. Тако католичке државе Италија, ТИпанија, Португалија, Француска и Низозомска уведоше га 1582. г. Швајцарска 1583. г., Нољска 1586. г., а Угарска 1587. г.; од протестантских држава узела га је Њемачка 1699., Данска 1701. Енглеска 1752. Шведска и Норвешка 1753. године. 2 ) А то за то, што је по јулијанском календару од секуларних година она преступна, која се може са 4 подијелити, а по григоријанском календару само она, која је са 400 дјељива.