Источник

Бр. 21

ИСТОЧНИК

Стр. 329

узда срце моје и оп ми иоможе (11с. 27, 6—7). — Те исте ноћп паде силна киша, и све оживи, све озелеии. Оживи и њива наша, и кад узрасте и искласа шеница, бјеше тако крупна, да још таке не видјесмо; и сазори она, наша шеница, пожњесмо је и измлатисмо, и од девет мјерица добисмо равно деведесет! Да видите радости наше онда! Заиста се испунише ријечи Псллма: који сије у сузама, с радошЛу Ис, иожњети! Ево какву благодатну моћ. има молитва, која се узноси к оцу небесноме у простоти дјечјега срца. И хвала Богу, оцу иебесном, да и народ српски има доста таких иобожних дугаа; ми сами не знамо, чијим молитвама ми живимо. Као што често бива, Господ шаље своју благодатну кигау баш онда, кад жедна земља највише треба; но многи веле, да се то случајно догодило, али за вјернога Хришћанина нема у свијету ничега случајнога: све је од Бога; све се догађа по вољи Божјој, и ако Господ шаље кишу и родну годину, испуњујући срца наша весељем, то значи — да има усрдних. молитвеника, за које само Бог зна, који се моле, и по њиховим молитвама спасава нас отац небесни. Погледајте, с каквом живом, усрдном вјером моли се гдјекоја старица у св. храму. Она је сва задубљена у молитву, очи јој навреле од суза, она говори с Богом тако, као да га гледа пред собом, она моли за своје потребе пресвету Богородицу или угоднике Божје с таком смјерношћу, да, гледајући је, мораш помислити: не, не може бити, да така молитва не би дошла до Господа Бога.. . Ко има срећу, да обпђе бар неколика пута наше српске манастире, св. задужбине деспота српских, гдје долази на стотине побожнога народа српскога, видјеће евојим очима примјере те смјерне, побожне молнтве, која се приноси у дјечнјој простоти срца. Ту се најбоље можемо научити молитве, која отвара небеса и низводи на човјека благодат Божју! А колико смјерних молитвеника изливају пред Богом своје прозбе и благодарности у ноћној тигаини, за које нико не зна, н нико их не гледа! II дај Боже, да народ српски никада не оскуднјева таким молитвеницнма, који приносе топле молнтве за народ српски. Уз то треба да се сјетимо, да нп свијет не постоји без праведних људи, и да је ради десет праведника обећао Господ Авраму, да ће иоштеднти Содом и Гомор безакони. О сједињењу јулијанског и григоријанског календара. (ГГрештампано из „С. С."). У пошљедње вријеме не само по новинама, у брошурама и разним саставцима, него и мјеродавни фактори почеше потресати питање о