Источник

Бр. 23

ИСТОЧНИК

Стр. 385

Из овога што смо до сад рекли, може се од прилике видјети у колико се, и гдје се разликују два календара: Јулијански и Грегоријански; а сад ћемо да извесемо како мисли Емил Мелес, да би се те разлике могле уклонити, а да се не гговриједи црквено правило и ред у нашим црквеним кшигама. Ово чинимо највигне с тога, да би изазвали кога од наших стручњака, да рекне своје мнијење у том питању. Као што напријед споменусмо_, о замјени старог календара са новим, говори се на више страна. Сви држе да је најзгодније да се то учини 1900. године, а то за то, што онда наступа од 1. марта диференција између два календара за 13 дана. Тога се држи и Емил Мелес, али он предлаже, да се то почне још ове 1899. гоцине, и то у мјесецу октобру и новембру, наиме да се послије 26. октобра, т. ј. св, Димитрије, одмах сутра дан напише 8. новембра т. ј. ск. Архангел Михајло, и онда би се св. Архангел Михајло празновао већ по Григоријанском календару. 1899., године је код нас недјељно слово према15. кругу сунчевом Д и по том ће 26. октобра бити уторак, па ако одмах сутра дан у сриједу метнемо 8. новембар, недјељно слово ће за пет мјеста отићи напријед, или од 8. новембра 1899. године до 1. марта 1900. године биће недјељно слово 5. По новом календару 1900. године неби била преступна, те тако 1. марта недјељно слово не би морало прескакати за један, него ће иза 5 доћи 3. Године 1899. је круг мјесеца 16, а стара му епакта (ЛснокдиЈе, ШешеНои) 29. Год. 1900. }е круг мјесеца 17, а епакта му 11. а одговара, по латинском рачунању првој години. Ова би епакта ступила у живот 1. марта 1900., али као што већ рекосмо од ове 11. епакге је 1582. године због изостављених 10 дана, постала 1. епакта; — 1600. г. није било промјене, него тек 1700. године, кад је изостављен 1 преступни дан, те је тако епакта 1, постала за један мања или О. — 1800 године је опет изостао један преступан дан, али је те године од оног 1 Ј / 2 Сата ранијег наступања мјесечевих мијена за 304. године постао један дан те тако епакта О остаде и за XIX. стољеће. Но како 1900. године опет остаде један преступан дан, ушљед чега ће епакта О опет за један поћи натраг, те ће 1900. године по новом рачунању бити епакта 29, али ће круг мјесеца остати 17. На овај начин као што се 1900. године стара епакта 11, 17-ог мјесечевог круга, промјенила, исто тако би се имало промијенити и осталих 18 епакта, те би то томе одношај изме^у епакта и мјесечевог круга изгледао овако: Круг мјесеца 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 10 17 18 19 Епакта 2 13 24 5 16 17 8 19 * 11 22 3 14 25 6 17 29 10 11