Источник

Стр 384

ИСТОЧНИК

да на 1. септембра пада слово Д, на 2. септ. слово 3, на 3. септслово 3, на 4. септ. слово (>, на 5. септ. слово Д, на 6. септ, слово Г, на 6. септ. слово Е. и т. д. и то све иде тако до 29. фвбруара када пада слово Е. Но на 1. март не пада слово Д него Г, или оно слово, које је било 28. фебруара и онда иде даље својим редом све до 31. августа. Бива да оваким размјештајем слова која означују недјељу, не нду слова у обратном реду, него у напријед н. пр. ако је прве године било недјељно слово Д, друге ће бити Е, треће Г. Ова слова ступају у употребу 1. марта и онда у 4. преступној години, пошто до марта имамо један дан више, недјељно слово не ће бити Д, него в т. ј, ни у преступној години не ће бити два недјељна слова, него ћемо једно изоставити и узети друго слиједеће. То по нашој системи може да буде, јер код нас није 24 фебруар преступни дан, као по Григоријанском календару, него 29. фебруар, дакле уметнут је баш ондје гдје се недељно слово мијења. Н. пр. 1896. година је била преступна година; а 1895. г. је било недјељно слово 3, па ипак недјељно слово послије 1. марта 1896. није било 3, него Д т. ј. пошледња недјеља у мјесецу фебруару била је 25. и тако је 29 фебруара био четвртак, а најближа недјеља је пала на 3. март, на који дан долази слово Л, те с тога је 1. марта недјељно слово било А. По Грегоријанском календару недјељна су слова ова: А, В, С, 1), Е, Г, Сг, која такођер иду обратним редом. Ако које године 1. јануар падне у недјељу, пошто је тај дан обиљежен са А, то ће увијек оног дана бити недјеља на који пада А. Узевши да је проста го.лина онда ће и о 31. децембру бити недјеља, а идуће године биће недјеља 7. јануара, гдје долази слово Сг, која ће означавати цијеле године недјељне дане, Треће године ће бити недјељно слово Г, али недјеља ће пасти већ 6. јануара. Четврта је година преступна и те године ће прва недјеља у јануару пасти на 5. јан., а недјељно слово ће бнти Е, али само до 24. фебруара, јер по латинском рачунању 24, фебруар траје два дана, те за то и недјељно слово иде са једним напријед. Или, ако је до 24. фебруара било недјељно слово Е, то ће онда од идућег дана (т. ј. лајички рачунајући од 26. фебруара) у преступној години бити недјељно слово I). То бива за то, што је овдје уметнут дан и то тако, да он истина не добија број као остали дани у мјесецу, али он ипак има своје мјесто међу недјељним данима. Сад пмамо још један циклус за рачунање времена, који се зове индикт и који траје 15. година. Код нас почиње 1. септембра, а код Латина 1. јануара. Рачунање времена по индиктима заведено је 313 г. на мјесто олимпијада.