Источник

Отр 378

источник

Бр. 23

зиду има једна плоча у величини квадратног метра. Редом преко ове плоче исклесано је пет човјечјих слика. Од њих су четири пјешака и то два средња у дугачкој (по прилици) свештеиичкој одјећи, а два крајња у тијесној (римској) роби. Пета слика јест човјек јашући на коњу, а пјешак му држи коња за вођице, а уједно се сва четворица држе рукама један за другога. Ко и када је овој цркви темељ ударио ? 0 томе нема писменога документа, ни икаква натписа, а мјешћаии толико знају, да су је градили Грци. А о разорењу народ вели: да је запустјела ушљед вјерскога фанатизма мјесних Мухамеданаца, а ћемер (волат), веле, да се држао до послије окупације Восне и Херцеговине. Гробница никаквијех нема. У селу Жупи као и Аранђелову има неколико (10—15) старих кула. Ове су куле већином трокатие и четверокатне, а више њихјеунутра сигом 1 ) сволтано. Судећн по богатој гра^и овијех кула, долази човјек до закључка: да их нијесу Турци зидали, већ од негдашње богате српске властеле нашљедили. Вјероватно је да је овдје постојала српска жупанија, а то нам тврди и натпис са Аранђелове цркве, гдје се изрично спомиње име некога жупана: „ ккјж н ћ", као и име „Жупа", што је без сваке сумње нашљедно име од негдашње бпвше српске жупаније. Ш. Рушевине цркве храма св. Петке у Гранчареву Горњем (на Петкову Брду). Од села Жупе преко Ушћа за 1 сахат хода сјеверо-западиом страном, а с ону страну ријеке Требишнице налази се Гранчарево Горње. На обали Требишнице има турска богомоља — џамија. Сјеверно од џамије за 300 м. даљине, а толико и висине уздиже се гола хумка тзв. „Петково Врдо", а на њему се налази рушевина од цркве храма св. Петке. Зидине ове цркве су дуге 7 - 50 м., а широке 4 м. Црквени зид је сравњен са земљом; материјал није на мјесгу, осим фундамента и два вратиика. Мјесни Мухамеданци причају, да памте ову цркву са кровом у цијелости и да је такова — потпуно здрава постојала негдје до 1853.—1856. године. Године 1853.—56. изашо је један табор (баталијун) аскера (војника) под командом Хаџи Али Бимбаше. Бимбаша је с војском одсио на Петково Брдо и по царевој „иради" (наредба, заповијед) почео зидати војничку тврђаву. Приликом зидања тврЈјаве као што очевици Мухамеданцн тврде по наредби бимбашиној аскери су цркву

') Овдје има сиге изобилво те се по цијелом котару разноеи.