Источник

Ш>- 23

источник

Стр. 359

разорили, те материјал њен у тврђаву употребили као и средње-вјековне гробнице, које су се око цркве находиле. Мухамеданци причају и тврде, да су аскери при разбијању гробница и прекопавању гробља нагали цјелокупно посвећено тијело. Даље веле, да је то био младпћ до 25 година, а обучен је био у старо српско одијело са јањетином (капа) на глави. Шта више, тврде да је био колико „крсташ" талијер на боку шупуљ, а туда се веле: унутрашњи текући материјал источио. Даље наводе, да се велики мирис при отварању гроба осјетио. Аскери су одмах за тај случај јавили бимбаши! А када он (бимбаша) до^е и видје, нареди, да се опет затрпа; које аскери одмах учине. Као што сами Мухамеданци веле: није му гра^евина била срећна! Јер му свако јутро освиташе по једандва војнпка мртва; а у војсци се пронесе глас: да су неки од аскера по ноћи, виђали човјека у златном одијелу, гдје носи мач у десној руци, те кога год војника додирне мачем, сјутра дан је тај војник мртав! Турци то растумаче, да је то светац „влашки", те се на њих ражљутио, што су цркву и гробље срушили, те се цијела војека поплаши, и бимбаша се поврати с војском у Требиње. Када су Добрићевски калуђери чули, да је војска оставила „Петково Брдо", пошаљу неколико сељака ноћу, да потраже свеца на Петкову Брду. Сељаци су гроб раскопали али свеца не нађоше, већ само празан гроб! Даље веле, да га је неко од Турака ноћу украо! Од ове цркве западно за 1 км. даљине на једној хумци има приличан број гробница из средњега вијека, али натписа, — осим на једној што је исклесана слика „мача" — ни на једној нема. На врху хумке впђају се трагови од кречнијех зидова и комада од цигле. Мјешћани Мухамеданци веле: да је овдје постојао српски манасгир, што се са мојим мишљењем, по изгледу рушевпна, не слаже. На сјеверној страни села на једној каменитој коси, налазесе развалнне (сувомеђа) од једне цркве. 0 томе ко и када је ову цркву градио, ко и кад је разорио, и који јој је храм био, мјешћани не знају ништа, осим што то мјесто зову „Црквина". Дивни и питоми положај мјеста, српске цркве и други спомеиици као: дивна грађа неколико кула, све нам то свједочи: да је ово једно од најљеиших и негда богатих мјеста. У Корјенићима је клима блага, а земља родна. Особито успјева винова лоза и разно воће у најбољем реду, као: шљиве, крушке, трешње, вишње, јабуке, шефтелије, дуње, џапарике и смокве. Од жита је најглавнији и најбоље роди кукуруз. А и зелен сваке врсте успјева. Једина је оскудица, што нема шума, те се муче са дрвима за гориво. Овај крај нијесу давно Турци