Источник

Стр. 14

ИСТОЧНИК

Бр. 1 и 2

или истрагу водиш, — то је дјело Божје, или дјело Вогом постављенога светител»а (Епискоиа). Ти си овца: па како смијеш осуђивати свога пастира ? Зашто иапријед отимаш, као фарисеј, суд Божји и судиш свештеничко достојаиство ? — Бог ти није дао то право ? — Зато те молим, не осуђуј никога, а нарочито свештеника Божјега. С вјером и великим страхом, са истинитим кајањем и чистом савјести приступај божественим тајнама и дотичи се њих. Јер, кад би шта више и сами анђео Божји прпносио св. бескрвну жртву, а ти кад би се причестио св. тајнама из његове руке недостојно, не би те тада ни сам анђео очистио од гријеха, као што свједочи о томе и св. Писмо. Јуда је примио од самога Исуса Христа, Пречисто Н>егово Тијело, али се причестио недостојно, и зато је онај час унишао у њега сатана, од кога да нас избави сам Господ Бог, коме нека је слава ва вијеки.

Одношај свештеников према болесницима. — Васо Мостић. [Моетар.] т. Христос Спасител. набрајајући врлине, којима се мора сваки Хришћанин одликовати, да се на страшном суду удостоји вјечног живота, измеЈју осталих споменуо је и похађање болесника. „Болестан бијах и оби^осте ме". (Мат. XXV. 36). Кад је та врлина пријеко потребна сваком Хришћанину, колико нужнија она мора бити свештегику! Није ли потребан љекар и души, као и тијелу, а особито у том случају кад обоје болују! Јер и умре ли тијело излијечене душе, чека га у будућности ново, свијетло, вјечно и непропадљиво. Зар свештеник да човјека —■ о коме се стара почам од рођења, па за цијелог живота — у задњем часу напусти, кад се с тјелесним мукама удружују још и душевне, због жалења за овим свијетом, или због страха од будућега, или због туге за породицом. Болникова душа пуна је страха и трепета, куда год погледа свуда види знаке туге и жалости. Такав човјек мора бити најдостојнији предмјет сажаљења и утјешења. „Ко је у стању, да улије утјеху у његово очајањем измучено срце, које је изгубило земаљске наде, — осим истинитога посланика божанствене љубави? Могу бити у парохији и такови, који немају на земљи другога иријатеља осим самога пастира. Може бити дјеце, која умиру од глади и зиме на постељи сиромаштва и бољетица, а у напредак —