Источник

Стр. 44

ИСТОЧНИК

Бр. 3

почиње, као и обично ријечима: „К г к косполипшпе Господа и Еога н (гпаса нашегш 1нс8сл Христа'", а свршава се пробадањем агнеца. Цијело се ово чинодејство свршава тајно, а не да чује народ. Ако је богослужеше застало у брзо по пренешењу дарова са жртвеника, због неонходне потребе новог агнеца за тајну, то се, пошто је агнец доготовљен, служба иродужује по обичном реду од оног мјеста, на ком се прекинула. Кад су се недостатци агнеца примјетнли, или пред самнм произношењем завршних ријечи т. ј. пред освећењем, или по освећењу св. Дарова, то се пошто је нови агнец доготовљен, служба почиње од молитве: ,,с г к ни/ии и /Ић'| Б/Мженћши сила/ии" (служебн. стр. 73 на Лко()от'к). Ријечи, које су изговорене у овој молитви народу гласно, из1ч>варају се тајно, јер су већ биле изговорене, а поред тога изговарају се само оне ријечи, које се односе искључиво на хљеб; оне пак ријечи, које се односе на вино, не изговарају се. У четвртом и пошљедњем случају свршавање се тајне над новим агнецом почиње са ријечима: „в'к Н01ЦК к г к нI«же прЈдадшЈСА...!" при томе се такоЈјер понављају ријечи: „прШ(Иит(. |јдитб...."; за тим спуштивши га ј , о св. чаше, свештеник продужује молитву : нолшнлнлре оушџ ...." и „ Ткоа Ц5 Ти:ои\"к ,. по обичају. Свештеник је дужан поред тога подићи у вис св. дискос, не додиривати њим св. чашу, као већ освећену, но одмах за тим читати молитву: ,, ефе приносши .!и тропар: „Господи, иже пр«скАта'го Ткоего Дб Х а...," са стпховима, три пут по уставу, и ту освећује засебно хљеб, говорећи: „и соткори оуви» \л'квтч...." Послије овога треба да се прочита обична молитва: „ Мкоже екгги мричашчак»ш,к1/исл .... и да се причести по обичају. Први се освећени агнец употребљава или по реду послије причешћивања, или на жртвенику заједно са остатцима св. Дарова. Овим се је правилима потребно руководити и у том случају, кад не би пред великим входом, или послнје входа, било агнеца на дискосу, због брзине и непажње свештеничке, или због ког другог случаја. Али ако се прије освећења Дарова опази у приуготовљеном хљебу пљесан, или каква му драго нечистоћа, а другога бољег не буде при руци 1 ), треба службу прекинути 2 ); а ако се то покаже послије освећења дарова, служба се мора довршити 3 ). 1 ) Да би се предупредили слични случајеви, треба још осим строгог надзора над оном особом што нрави проСФоре, да буде увијек осим одређеног броја просФора, за сваки случај по једна више ; — и свештеник је дужан да, још док није присгуиио просхомидисању, разломи хотимично једну просФору, да би могао уопште иросудити, какве су и остале просФо^е. Ни у ком се случају -не допушга уиотребл>авати за агнец нроСФоре, из које су већ извађене честице (Хоиниц. стр. 82). 2 ) У том је сдучају најбоље да свештеник, узгласи: „Слдкд Тж-к Хј)исг/ Еожг, оупоклтЕ ндше. . ." " кад народ говори : мнкл и нмн-6 : Гогподи, пожил8и, кллгомоки", да чини обични отпуст (^Хонниц. стр. 82). 3 ). За врије ч 'е иричешћивања свешгеник се мора цричесгити из саме чаше, а но томе, ако је могуће уиогребити и предложени агнец, као благословени хл.еб, а не као тијело Христово. Ако се тај агнец не може употребити, треба га спалиги на ватри и оставити под престо (Хоиндц. стр. 50.)