Источник

Бр. 3

ИСТОЧНИК

Стр. 45

Иста правила треба да има свештеник на уму и у том случају, ако се опази, да је у путиру једино само вода, а вина никако нема; тако исто ако се опази да је ово пошљедње ускисло, или нечисто, у таком је случају он дужан излити ту воду или вино у какви му драго чист суд, и улити у путир вина, помијешанога са малом количином воде, при изговарању ријечи: и един (5 тОшгк копУелгк рекрд его прокодб.. а послије тога почети од ријечи: „Подокн ^к и чаш8 ио кечгри" говорећи: „пЈите иЗ нја кси .. ." и свршавати све тајно по реду не говорећи само завртпних ријечи и не чинећи установљене радње над хљебом, ако је он већ освећен. Вода, која је излита из путира треба да се по свршетку службе и послије употребе остатака божаствене тајне, поново улије у путир, и мјесто испирања, да се употреби. Ако се опази , да је заборављено прије освећења св. чаше, да се улије (у своје вријеме т. ј. кад је било потребно) у вино вода, ■—- тада се мора то неодложно учинити са изговарањем ријечи: „©динт* Ц5 кижнТк колилгк рскра егш прокоде, и ак 'п изк1Д( крокк и кодл, и кид-кккж скид*ктелксткока и истинно естк скид^тмкстко @ г « ј ..." Ако се то опази послије освећења вина, не улијева се одмах вода, него се само у извјесно вријеме улијева обична теплота. Ако би се св. Дарови тако просули, да се свегптеник неби имао чим причестити, то је он дужан налити вина поново у путир, које треба да је помијешано са малом количипом воде, те при том изговорити ријечи проскомидртје: И акТе изк'|де крокк и кода . .."; послије тога мора он поново свртпити над њим (вином), обично освећење, почевши са ријечима: „Нодокн 'к и чаш8 по кечгри, гааголд ..." и др. и поступити даље, као што је гори речено. У свјема случајевима, кад свештепослужитељи прекидају свештенослужење, треба да се народ за пјепницама занима појањем прикладних свепхт. пјесама; а продужење литургије, послије тога прекинућа, треба да се увијек почне од онога мјеста, гдје се је свештениг; зауставио, при самом свештенодејствовању над материјом тајни. Ако се не би могао свештеник, при свршивању литургије сјетити, да ли је изговорио или није над хљебом и вином ријечи Господње, или молитву: „Го'споди, иже ГГрескАта'го Ткоего д^а", или дејствујуће ријечи; „и соткори оуки> ... прможик г к Д^олгк Ткоти сватк^чк", и послије тога, ако је у сумњи, да ли је осветио или није св. Дарове, —- у таком случају не смије дуго премишљати, него треба изговорити тајно ријечи Господње над даровима, почевши са ријечима: „кт* нош,к вт* н&ж* пре-