Источник

Стр. 46 ИСТОЧНИК Бр. 3

ддлчшЕС/Л ..пр1Ш'к \м'1<|;'к" ... и остале ријечи и молитве, о којима не сумња (да ли их је изговорио), држећи и понављајући у својој памети мисао, да се ти дарови освећују, ако нијесу освећени. (Наставиће се.) V ; 4 КњиЉевне оцјене. Типик хиландарски и његов грчки извор. Испоредио и оцијенио академик В. Ј а г и ћ. Биоград. Штампано у државној штампарији краљевине Србије. 1899. 4°. Стр. 66. Под типиком у ужем смислу ријечи разумије се обредна црквена књига, која садрзки у себи правила за богослузкење кроз све дане преко цијеле године од 1. септембра, па до 31. августа. У некојим типицима налазе се осим тога још и правила, којих се ваља придржавати при богослужењу велике недјеље. Како су типици најважнији извор за познавање развитка црквенога церемонијала, то су они већ одавна привл&чили на се пажњу византолога Но осим ових типика, у којима имамо литургијска правила, налазе се такозвана „хогоха хтујторсха" (ЗШ^иг^зцгкипДеп, како их назива Крумбахер у својему дјелу Сгезсћ1сћ1 ;е <1ег 6угап<;1П18сћеп 1л1ега1;иг р. 314), основна писма заснивача појединих манастира. У овијем типицима налазе се поглавито правила за манастирски живот, толико драгоцјена за познавање унутрашњег манастирскога живота у сродњем вијеку. Познати византолог Т. И. Успенски показао је у својој расправи о типику манастира св. Маманта у Цариграду, да су типици овакве врсте осим тога врло важан извор и за византијску администрацију у опће. Особито је расправом овом много свјетлости бачено на такозвани институт харистикарија ()(аркгахарш1), којим се поједини манастири даваху на управу угледнијем лајицима. 0«и куратори (есророс) пак у већини случајева гледаху да се обогате на рачун самих манастира (Вугапјлшзсће ^еЉсћпД П. р. 138). Послије врсне студије Красносељцева о типику цркве св. Софије у Цариграду, јавио се прије неколико година професор Дмитријевски са опсежним дјелом „Описаше литургическихч. рукописеи, хранлш;ихсл вђ библштекахЂ православнаго востока Том'1> I. Титсглх. Частв первал. Памлтники патрјарших'1. уставо†и ктиторскГе монастмрсгае типиконм. КЈев^ 1895." 1 ). У књизи овој, гдје је изнесена ванредно богата грађа за развитак православне литургије и попуњен старијим споменицима извјештај Порфирогенита о црквеном церемонијалу, изнио је Дмитријевски на евијетло и типик манастира Богородпце благодатнице у Цариграду: Еоуа^аршу бгм Ујто'. Тогахоу еххЛтјасаатсхгЈЈ <4хоХои9ч'а; г5ауоос |ло\»уј$ ттјј бтсера-^а- ©еотбхоу т?)$ Еируетсбо!;. Типик овај дијели се на два дијела. Први, знатно већи дио, садржи литургијска правила, а други мањи са натписом: 0 тсроХоуо? тоо Тотпхоо прича у кратко историју цариградског евергетидског манастира и говори ко га је оеновао, и прилозима обдарио. По том другом дијелу, који спада међу титхсх, хтгјторсхА израђен је или боље рећи преведен већпном ријеч по ријеч типик хиландарски, о коме се до сада држало, да је својина св. Саве.

') Види оиширну о1уену проФ. Краснооељцева „ВизантшскШ временникч." IV. 587—615.