Источник

Стр. 78

иеточник

Бр 5.

окренушк се да Ме драже, и Ја Лу им учинити с гњевом, пе %е их жалити око моје, пити )Ку се смиловати, и кад стаиу викати иза гласа у Моје уши, иеЛу их услигиати (Језек. 8, 17—18), Дакле, грјешна наша савјест, нашп гријеси, с којима се нећемо да растанемо, — ето, што чини нашу молптву Вогу неугодном. Као што се не може излијечити рана, док је у њој жељезо, тако се исто не може намолити Бог да нам опрости грпјехе, док пх не омрзнемо од срца. — Сваки нека моли дар молитве од самога Бога, који даје молитву ономе, који Му се моли, јер ми и сами не знамо, како, и о чему треба да се молимо, ако нас сам он не упути Духом својим светим.

Иравославље у Америци. Православна нрква у Америци образовала се

најприје путем емиграције из разних слгпзенских народа а послије путем сталннјех црквених мисија. Намјера посјести култивнију земљу, привлачила је пређе, као и данас, многе Словене нреко Оцеана. Они насе.љаваху најприје Уједињене Америчке државе и живљаху одвојено, растурени на тој шпрокој просторији, али п у такој одвојености сачуваше осјећај љубавн према мјесту рођења, вјери и обнчајима. За тим се поступно приближаваху у породичне груне, од Којих данас видимо читаво кодоније у броју од 200—5000 људи. Свака од тијех колонија има свога свештеника, који је душа њена. По вијестима, које даје „Православнии Американскш В-Јв^тникђ", 1. септембра 1896. год. било је у Сјеверној Америци преко 50 .000 православних Хришћана. У овом броју осим (Јловена (Руса, Срба, Бугара, Рутена) има још и Грка, Арапа, Јапанаца, Америчана, Камчарила, Ескима, Кенаита и Креолаца, које су вриједне православне мисије у току пошљедњих година удружиле Словенскоме Православљу. — У Америци има на 70 цркава, поред којих се и школе налазе. У Сан-Францнску је резиденција шефа руских мисија (који је епископ) и консисторија. Мисије се потпомажу потпором рускога Синода, који у исто вријеме контролише американски православни клир и култ.

Архимандрит Нићифор Дучић. Тужна вијест стиже нам пз Београда. 21. фебруара о. г. изгуби се из редова живијех митроносни архимандрит Ни^ифор Дг/чиЛ. Кобна смрт покоси и уништи узоритог сина кршие Херцеговипе, чувеног борца по Српсгво и Православље, врсног књижевника и одличног ппсца српског. Међу живима нема впгпе онога дичног сина, који је вјеру своју и народност милу крстом, мачем и пером бранио. Ријетки су таки сипцп у народу иашем, стога н 1м и губитак његов много теже пада. Врлом покојнику нека је лака српска земл.а, и вјечан му спомен у народу српском, кога је он толико љубио и за који се до смрти своје борио. Слава му!

Р а з н о,

„Б. А."