Источник

Бр. 5

ИСТОЧНИК

Стр. 79

Архимандрит Нићифор Дучић родио се 2.1. новембра 1832. год. у Лугу на Требишњици у Херцеговини од оца Јевте и матере Саре Дучића, старе српске породице. Почео је учити књигу у манастиру Дужима код својега стрица, архи мандрита дужкога Јевстатија Дучића. За тијем је свршио богословске науке у семинарији биоградској ; слушао словенску филологију код славнога Даничића у Великој Школи у Биограду и најпослије у Паризу у Сорбони I. и П. семестра; општу историју код Рамбо-а (КатБаис1) и Лавис-а (Бау18ве); ђеографију код Каро-а (Саго); у Колежу француском: јеврејску стару литературу и тумачење псалтира код Ренан-а (Еепап) и литературу француску код Дегпанела (Ве8сћапе1). Закалуђерио се врло млад 1849. год. по жељн својега стрица у Дужима. Произведен }е за архимандрита 1863. год. на Цетињу. Нарав га је постојано вукла војничком животу, што је најбоље потврђено у ратовима за народно ослобођење : у Херцеговини 1861. г., у Црној Гори 1862. и у (Јрбији 1876—1878. год. Провео је цио живот у службн српској цркви, раду на просвјетном и књижевном пол>у и борби за ослобођеп.е српског народа. Његово убојно оружје бијаше увијек свијетло исто као и оружје му књижевно. На народносним пословима радио је у договору с Луком Вукаловићем и осталим херцеговачким главарима. Као командант херцеговачки храбро се борио уз војводу Петра С. Вукотића најприје по Дузи, Бањанима и око Никшића у Херцеговини, а по том код Бјелопавлића. Нарушивпш здравље у ратовима 1861. и 1862. год. напусти он год. 1867. Црну Гору и оде у Италију у Абано ради лијечења. Те исте године у јесен пође из Италије у Дубровник, а одавде у Трст. На позив кнеза Михаила год. 1868. дође он у Биоград, гдје је до смрти своје остао. Нуђено му је епископство у Србији први пут 1868.; други пут 1877.; трећи пут 1880.; четврти пут 1883.; пети пут 1889. и шести пут 1890. године. Остао је постојан у одлуци: да ради колико може, за бољитак српскога народа и да умре као архимандрит не чезнући за титулама и влашћу. Дучић је био предсједник одбора за школе и учитеље у српским областима изван Србије од 1868 —1876. год.; предсједник одбора з* Народну Библиотеку и Музеј ; предсједник комисије за зидање цркава у византијском стилу у Србији, редовни члан Главнога Просвјетног Савјета од 1881 и подпредсједник од 1884—1886. г. Српско учено друштво бирало је Дучића више пута за својега предсједника, које је по његову живом заузимању и под његовим предсједништвом спојено са Српском Краљевском Академијом 20. нов. 1897. год. Примио се да привремено управља епархијом Жичком 1889. год. Био је подпредсједником у великом духовном суду, те када је исто законом од год. 1890. укинуто, постављен је на изричну жељу покојног митрополита Михаила за редовног члана тога суда, но порушено здравље није му допустило да се т ј дужности прими. Изабран је год. 1892. за наставника иеторије срп. цркве и права црквенога Н>. В. Краљу Алексундру I. Одликован је за зарлуге владичанском митром, а недавно за евоје књижевне радове изабран бјеше за ночасног члана Академије Наука у Петрограду. На књижевности радио је Дучић, кра} свих својих различитих дужностн и послова, врло много. Почев са годином 1859. па такорећи до саме смрти своје написао је Дучић необично много. Бзегови су радови поглавито историјски. Скупљених његових дјела изашло је досад седам књига. Дучић је са свога обилатог књижевног рада добио и многа научна одликовања. Тако је 1869. г. постао редовним чланом Српског ученог друштва. 1884. г. редовним чланом Српског археолошког друштва. 1887, г. чланом 8оз1<М^ (1' 1т(;01ге сИркчпа^ие у Паризу. 1888. г. почаеним чланом друштва св. Кирила и Методија у Одеси. 1890. г. дописним чланом Југославенске акадомије знаности и умјетности у Загребу. 1899. почасним чланом Академије Наука у Петрограду. Осим тога био је члан утемељач и почасни многих добротворних друштава у Србији и ван ње. Владалачких одликовања имао је око двадесет, и то: десет од српског краља, шест од кнеза црногорског и три од цара руског. Од царског другатва „лгобителеи естаствознанш" при московском универзитету одликовин је великом сребрном медаљом.